Privlačenje stranih ulagača nižim fiskalnim opterećenjima od drugih je legitimno sve dok seljenje kapitala nije motivisano isključivo poreskim povoljnostima. Upravo to, međutim, postaje očigledan problem u sve oštrijoj „državnoj konkurenciji“ za što više privatnog novca.
U doba globalizacije, prelaska poslovanja na digitalno tržište kao i želje da se što više smanje troškovi, nacionalne vlade su primorane da na različite načine privlače strane investitore. Jedna od takvih mera su različite poreske povlastice koje se odobravaju investitorima s ciljem da se poveća zapošljavanje i rast privrede. Ovim merama se naročito pribegavalo u Evropi, gde je radna snaga skupa u poređenju sa globalnim uslovima ili u zemljama koje nisu imale da ponude neki drugi atraktivan razlog stranim ulagačima da investiraju u njihovu zemlju.
Razlozi za povoljnosti u poreskom sistemu mogu biti i istorijski. Tako u nekim zemljama je koncept prihoda koji se oporezuju drugačiji od onoga na koji se oslanjaju moderne države, a u nekima poresko oslobođenje datira kao zahvalnica stanovništvu za dela iz prošlosti. Recimo, postoji priča da je kralj Dordž III dao stanovnicima Kajmanskih ostrva večno pravo da ne plaćaju porez jer su u 18. veku pritekli u pomoć jedrenjacima koji su se nasukali na stene na ovim ostrvima. Pitanje je da li novi stanovnici ovih ostrva, koji su tu zbog nepostojanja poreza, znaju ovaj podatak.
Double Irish…, ali ne kafa
Svakako, najpoznatiji slučaj poreskih olakšica u poslednje vreme predstavlja Republika Irska. U prethodnom periodu veliki broj stranih kompanija, mahom iz SAD, je odlučilo da izmesti deo svog poslovanja baš u tu zemlju. Makar formalno. Korist koju im je Irska nudila se sastojala u tome da će, ukoliko odluče da poslovanje presele u ovu zemlju i po mogućstvu angažuju lokalnu radnu snagu, država „gledati na drugu stranu“ dok te kompanije koriste olakšice koje irsko zakonodavstvo pruža. Tako se desilo da je američki Epl (Apple), korišćenjem ovih povlastica godinama izbegavao plaćanje poreza u SAD. Za uzvrat, Epl je deo profita oporezovao u Irskoj i zaposlio lokalno stanovništvo da vodi deo poslova odatle. Naravno, sve odluke su i dalje donošene u SAD, a profit je završavao na nekom trećem mestu a ne u Irskoj.
Evropska komisija je pratila ova događanja i u avgustu 2016. je donela presudu da je Irska na nezakonit način omogućila „državnu pomoć“ (state aid) Eplu kroz razne poreske povlastice. Ovakav vid pomoći kompanijama je zabranjen zakonodavstvom EU upravo da bi se sprečila nelojalna konkurencija.
Eplu je presudom naloženo da uplati 13 milijardi evra u budžet Irske, kao iznos koji je jednak pomoći koju je ova kompanija dobila u prethodnom periodu. Prva zvanična reakcija irske vlade je bila da ne želi da naplati taj iznos od Epla. Kad se uzme u obzir smanjena privredna aktivnost od izbijanja poslednje ekonomske krize, kao i da su mere štednje aktuelne u celom svetu, logično je postaviti pitanje zašto bi bilo koja država odbila toliki novac?
Razlog leži upravo u činjenici da ovaj slučaj nije usamljen i da bi naplata ovako utvrđenog iznosa zabrinula druge kompanije da mogu proći slično u budućnosti. S druge strane, vrlo je moguće da Irska ne želi da menja svoju nezvaničnu politiku prema stranim investitorima, svesna rizika da bi je naplata 13 milijardi evra danas, koštala više hiljada radnih mesta u budućnosti i verovatno usporila privredni rast.
Privuci strane, zadrži svoje
Naravno, Irska nije jedina koja se dosetila da poreskim povlasticama privlači strane investicije, već to čine i mnoge druge članice EU, kao i zemlje van nje. Na primer, Holandija je do skoro bila neprikosnovena zemlja za osnivanje holding kompanija koje služe da bi se vršilo finansiranje drugih kompanija. Ovu reputaciju su stekli tako što su uveli poseban, blaži režim oporezivanja za prihode ostvarene po osnovu kamata na date zajmove. Iako je deo EU, Holandija se zbog ovakvog pristupa našla nekoliko puta na meti SAD, koje su je javno prozivale da je poreski raj.
U nameri da privuku visokotehnološke kompanije, ali i da zadrže domaće investitore kako ne bi preselili svoje poslovanje u neku drugu zemlju, Italija i Francuska su razvile tzv. IP box režim, koji dozvoljava umanjenje poreske obaveze za prihode ostvarene od razvoja nematerijalne imovine.
Švajcarska je jedna od najpoželjnijih destinacija za „smeštaj“ nematerijalne imovine od koje se ostvaruju prihodi po osnovu licenci i drugih autorskih prava. Razlog za to nije posebna sudska praksa u Švajcarskoj, već što poresko pravo u ovoj zemlji ne oporezuje prihode po osnovu autorskih prava zasebno. Iz sličnih razloga je Kipar na listi poželjnih destinacija kada je u pitanju porez na kapitalnu dobit.
Ako neće kod mene…
Interes svake države je da pokuša da stvori uslove da se strani investitori opredele baš za nju, kao centralu gde će se zaposliti lokalno stanovništvo i platiti neki porez. Međutim, kako kompanije ovakve odluke donose ne samo na osnovu poreskih podsticaja, već i na osnovu procene troškova preseljenja, retko se odlučuju da promene strukturu svog poslovanja.
Iz ovog razloga, neke od članica EU su bile naročito stroge prema stranim kompanijama, koje su koristile povoljne poreske sisteme u drugim državama kako bi kroz neke druge naknade uspele da naplate porez na prihode ostvarene u njihovim zemljama. Tako je Francuska pokrenula sveobuhvatnu istragu protiv kompanije Gugl, gde je predmet bila provera potencijalnih poreskih obaveza u toj zemlji. Francuska nije uspela u svojoj nameri da oporezuje Gugl, ali samo godinu dana ranije mu je utvrđena poreska obaveza u Velikoj Britaniji od 130 miliona funti.
Sjedinjene Države su se okrenule pristupu batine i šargarepe, kako bi privolele svoje kompanije da poslovanje vrate u matičnu zemlju. Predsednik SAD je još u predizbornoj kampanji najavio da će smanjiti poresku stopu poreza na dobit, kako bi se profit američkih kompanija oporezovao u zemlji, ali i da će promeniti pristup oporezivanja kompanija u nameri da se poreski sistem SAD učini privlačnijim. S druge strane, za one kompanije koje se odluče da svoje poslovanje zadrže u drugim zemljama, na primer proizvodnju, najavio je uvođenje carinskih dažbina (tvz. Border tax), kojima bi se opteretio svaki uvoz robe u SAD. Cilj ove mere je da se na indirektan način investiranje u SAD učini atraktivnijim. Ostaje da vidimo da li će ove mere i u kom obimu biti sprovedene.
OECD je zbog nesavesnog ponašanja kompanija u korišćenju raznih poreskih povlastica pokrenuo BEPS projekat, kojim je uveden mehanizam čija je svrha da ograniči delovanje onih država koje nisu u potpunosti spremne da se odreknu koristi od poreskih podsticaja koje pružaju, bez obzira na njihovu regularnost u pogledu fer konkurencije. Na ovaj način, BEPS projekat će restriktivnim pristupom prema kompanijama umanjiti uticaj „nelojalne konkurencije“ jurisdikcija koje nisu spremne da prihvate nova pravila.
Naša priča…
U Srbiji su se primenjivali različiti poreski podsticaji, a danas je aktuelno samo nekoliko, koji se pre svega odnose na zapošljavanje, a manjim delom na porez na dobit. Srbija se odlučila da podsticaje sprovodi kroz davanja novca investitorima koji izvrše ulaganje u Srbiju. Tako će investitor dobiti novac od države da plati svoje obaveze za neto plate i doprinose, a da li će moći da koristi poreske podsticaje zavisi od same investicije.
Iako je bilo više pokušaja da se proceni uticaj podsticaja koji su dati stranim investitorima, ne postoje precizni podaci o efektima na domaća privredna kretanja.
Na kraju…
Poreska politika je suvereno pravo svake države. Budući da kompanije stalno teže da smanje davanja po osnovu poreza, uvek će postojati neka država koja će pružiti bolje uslove u vidu nižeg fiskalnog opterećenja od drugih. Naravno, legitimnost ovakve politike niko ne dovodi u pitanje sve dok negativno ne utiče na susedne države ili ostale članice zajednice, odnosno dok seljenje kapitala nije motivisano isključivo nižim poreskim opterećenjem.
Vladimir Deljanin, menadžer u poreskom odeljenju Crowe Horwath BDM