Lizing industrija ima potencijal da u budućnosti podrži investicije u privredi Republike Srbije sa jednom milijardom evra na godišnjem nivou, zaključeno je na panel diskusiji Asocijacije lizing kompanija Srbije (ALCS) pod nazivom „Lizing: 2018 – 2022”. Govoreći o budućnosti lizinga u Srbiji, učesnici diskusije istakli su da će lizing tržište nastaviti da raste i da će taj rast pratiti razvoj privredne aktivnosti u državi, a da će dodatno biti uslovljen usvajanjem izmena i dopuna Zakona o finansijskom lizingu koji je trenutno u proceduri kod Narodne banke Srbije.
Zaključci panelista doneseni su na osnovu analize kretanja lizing tržišta u prethodnih pet godina i indikatora koji ukazuju na konstantan rast lizing industrije u Srbiji. Naime, rezultati ALCS-a pokazuju da je, u periodu od 2012. do 2016. godine, lizing tržište poraslo 24%. Na kraju prošle godine vrednost novozaključenih lizing ugovora iznosila je 338 miliona evra, što je 66 miliona evra više u odnosu na završetak 2012. godine.
Boris Stević, predsednik ALCS-a, navodi da lizing, zahvaljujući svojim karakteristikama kao finansijskog proizvoda, može pomoći razvoj malih i srednjih preduzeća i da će potrebe privrede uticati na rast ovog vida finansiranja.
„Potencijal za rast lizinga u Srbiji nesumnjivo postoji i mnogo je primera kojima to možemo pokazati. Ako navedemo samo jedan – međunarodne kompanije koje opremu finansiraju putem operativnog lizinga već tu ćemo videti prostor za razvoj. Kod nas je taj segment lizinga veoma malo iskorišćen, najviše zbog toga što principi po kojima on funkcioniše i dalje nisu jasni korisnicima. Ipak, očekujemo da će edukacija privrednika, ukazivanje na prednosti ovog vida finansiranja, odgovarajući zakonodavni okviri i saradnja sa nadležnim institucijama uticati na povećanje udela lizinga u finansiranju celokupne privredne aktivnosti”, istakao je Stević.
Tokom panela, učesnici su analizirali aktuelno stanje u oblasti transportne i prehrambene industrije, tržišta nekretnina, javne uprave, sektorima informisanja i građevinarstva, a u fokusu je bila i poljoprivreda.
Jožef Nađ, predstavnik ALCS-a, naveo je da se broj traktorskih jedinica kojim raspolaže srpska poljoprivreda može povećati više nego duplo: „Trenutno, tržište poljoprivredne mehanizacije obuhvata oko 1200 traktorskih jedinica, a može da poraste i na oko 3500 jedinica. Da bi se to dogodilo neophodno je da Ministarstvo poljoprivrede omogući subvencionisanje poljoprivredne opreme nabavljene putem lizinga, jer ne možemo da napravimo pomak dok se ne izjednačimo sa kreditnim tržištem. Ukoliko se postigne takva vrsta dogovora, smatramo da će lizing biti čest izbor za finansiranje poljoprivredne mehanizacije.”
Tokom prethodnih godina, komercijalna vozila činila su 40% u strukturi lizing ugovora. Poznavaoci lizing industrije saglasni su da će se slična situacija zadržati i u budućnosti s tim što će značajno mesto u portfoliju zauzeti finansiranje električnih vozila.
„Na primer, u Zapadnoj Evropi, električna vozila su uzela toliki zamah da dolazi do reorganizacije čitavog sektora auto-industrije, a u regionu postoje subvencije za finansiranje električnih vozila. Domaći proizvođači bi mogli da proizvode prateću opremu za ovu vrstu vozila, što bi doprinelo jačanju domaće proizvodnje, a lizing kuće bi takvu opremu svakako finansirale.”, napomenuo je Dejan Stupar, predstavnik ALCS-a.
Tokom panela stručnjaci za lizing diskutovali su i o mogućnostima finansiranja javnih nabavki putem lizinga: „Obim javnih nabavki u Republici Srbiji na godišnjem nivou iznosi oko 2,8 milijardi evra ili oko 8 procenata bruto društvenog proizvoda. Tu vidimo potencijal za učešće lizinga jer on omogućava transparentne procedure i usklađen je sa evropskim standardima”, istakao je Bojan Vračević, predsednik Odbora za finansijski lizing Privredne komore Srbije.
Kao još jednu od prednosti finansiranja javnih nabavki putem lizinga, Vladimir Aljinović, iz Asocijacije lizing kompanija Srbije, navodi i finansiranje predmeta kroz nekoliko budžetskih ciklusa: „Sredstva se ne troše odjednom, već tokom nekoliko godina što značajno rasterećuje budžet. Dobri primeri saradnje lizing industrije i javnih preduzeća su GSP Beograd i GSP Novi Sad koji, uz pomoć lizinga, povećavaju svoj vozni park.”
Panel diskusija obuhvatila je i finansiranje nekretnina putem lizinga. Ivan Jauković istakao je da kod nas nekretnine za sad imaju veoma mali udeo u lizing portfoliju: „Zakonski okvir za finansiranje nepokretnosti putem lizinga postoji tek četiri godine, a značajnija aktivnost na samom tržištu nekretnina tek se očekuje u godinama pred nama. Očekujemo da će sa izmenama zakona, na kojima Asocijacija insistira, ovaj segment lizing industrije biti unapređen, a kolike su mogućnosti najbolje pokazuje činjenica da u lizing kompanijama u Evropi udeo nekretnina u ukupnom finansiranju ide i do 50 procenata.”
Stručnjaci Asocijacije lizing kompanija Srbije izneli su i podatke za treći kvartal 2017. godine, koji potvrđuju navedena predviđanja o daljem razvoju lizing industrije. Zaključno sa septembrom ove godine, vrednost novozaključenih lizing ugovora iznosila je 272 miliona evra, što je 55 miliona ili 25,6% više u odnosu na isti period 2016. godine.