Osim Nostradamusovih proročanstava i astroloških predviđanja koja će planeta ući u koju kuću i uticati na koji horoskopski znak, u medijima se ovih dana mogu pročitati i ekonomske prognoze za 2018. Većina analitičara predviđa različit učinak svetske privrede, a mi ih ovde beležimo tako da bismo na kraju godine mogli proveriti ko je bio najbliži istini.
Stručnjaci UniCredita na primer očekuju da će globalna ekonomija imati rast od 3,9 odsto, a evrozona od 2,3 odsto i da će evro jačati u odnosu na dolar.
Ujedinjene nacije takođe primećuju oporavak globalne ekonomije – ekonomski rast u svetu ubrzan je na oko tri odsto, što je najviša stopa rasta od 2011. godine i znatno viša nego prošle godine. UN procenjuju da će globalna ekonomija kontinuirano imati rast od tri odsto u 2018. i 2019. godini, ali i upozoravaju da bi ovaj rast mogao da nanese štetu životnoj sredini. Prema njihovim informacijama gotovo sve velike ekonomije zabeležile su poboljšanje na ovom planu, a najdinamičniji regioni na svetu bili su istočna i južna Azija.
OECD svetskoj ekonomiji daje ipak malo bolje šanse – prognozira rast od 3,6 odsto. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj očekuje da će ove godine rast u evrozoni iznositi 2,4 odsto a da će sledeće usporiti na 2,1 odsto, da bi 2019. pao na 1,9 procenata. Što se tiče Sjedinjenih Američkih Država, njihov rast bi trebalo sa ovogodišnjih 2,2 odsto da u 2018. ubrza na 2,5 odsto, ali u 2019. da spadne na 2,1 procenata.
Da optimistične prognoze ne moraju uvek biti pozitivne pokazuju upozorenja savetnika nemačke Vlade da ekonomija ove zemlje raste toliko brzom stopom da bi mogla da se pregreje. Nemačka ekonomija će naime u ovoj godini zabeležiti rast od 2 odsto, dok se u 2018. godini predviđa privredni rast od 2,2 odsto. U ovoj zemlji brzo rastu privatna i državna potrošnja, zajedno sa javnim investicijama ali i ulaganjima kompanija u opremu, istraživanje i razvoj. Problem je što ovu ekspanziju ne prati srazmerna ponuda radne snage.
Kod nas međutim nema opasnosti od pregrevanja ekonomije, odnosno onoga što je od nje ostalo. Sa niskom polaznom osnovom kakvu ima, privreda Srbije bi mogla u 2018. da ostvari rast od oko četiri odsto, prognoziraju autori 50. broja „Kvartalnog monitora”. Oni u narednom periodu očekuju stabilnost cena, blagi rast zaposlenosti, realni rast zarada od tri do četiri odsto i spoljni deficit kao ove godine ili nešto veći. Ove godine je po njihovim rečima ostvaren značajan napredak ka uspostavljanju makroekonomske stabilnosti, ali je rast BDP-a bio skroman – dvostruko niži od prosečnog u zemljama centralne i istočne Evrope – a i suštinske reforme su opet izostale.
Prema istraživanju Američke privredne komore, osim makroekonomske stabilnosti, da bi Srbija ostvarila značajniji za ekonomski rast potrebno ona mora da uredi visinu i predvidivost fiskalnih nameta, da redukuje sivu ekonomiju, ali i da unapredi efikasnost pravosuđa.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.