Otkriće radio talasa u velikoj meri je promenilo svet. Između ostalog, doprinelo je i razvoju jednog sasvim novog – prvog elekrotnskog medija. Prvi uspešan prenos signala bez žice ostvario je Dejvid Edvard Hjudžis 1880. godine, da bi nekih osam godina kasnije Hajnrih Rudolf Herc osmislio sistem koji to omogućava u kontinuitetu. Mnogi naučnici, uključujući i Teslu, radili su na praktičnom iskorišćavanju novootkrivenih saznanja ali je njihove ideje uspeo da objedini tek Giljermo Markoni. On je naime omogućio stabilan prenos elektromagnetnih talasa i 1897. osnovao Markoni-stanicu, sa dometom od 20 kilometara. Ostalo je istorija – vremenom je skoro svako domaćinstvo u razvijenom svetu posedovalo radio aparat, i redovno slušalo na njemu vesti, izveštaje o stanju na putevima i muziku.
U međuvremenu se mnogo toga promenilo, pa i način prenosa signala. U poslednje vreme sve su popularnije internet radio stanice. Norveška je prva zemlja na svetu koja je prešla na digitalni radio, isključivši time emitovanje na FM-u. Doduše ovo važi samo za državne emitere sa nacionalnim frekvencijama i deo lokalnih radio stanica.
Prema zvaničnom saopštenju, slušanje radio programa preko interneta omogućiće publici bolji kvalitet zvuka, povećanje broja kanala i više funkcija za osam puta manju cenu difuzije.
No nije sve tako bajno kao što se predstavlja. Ova odluka norveških vlasti na meti je višemesečnih kritika u javnosti. Njeni protivnici ističu brojne tehničke probleme koje digitalni radio još uvek ima, ali i činjenicu da teritorija zemlje još uvek nije u potpunosti pokrivena potrebnom infrastrukturom. Za slušaoce problem predstavlja i cena novih prijemnika ili adaptera koje moraju kupiti ukoliko žele da prate digitalizovani radio program, a koja se kreće između 100 i 200 evra.
Dok se taj problem ne reši, veliki broj ljudi nema pristup radiju. Trenutno naime manje od polovine norveških vozača može da sluša digitalni radio u kolima. Druga istraživanja pokazuju da je od početka implementacije digitalizovanog programa slušalaštvo smanjeno za 10 odsto, a da je državni radio NRK izgubio 21 posto publike.
Uprkos početnim problemima, očekuje se da će građani ipak na kraju usvojiti ove inovacije. Zato se u narednim godinama ova promena očekuje i u Švajcarskoj, Danskoj, Velikoj Britaniji i drugim zemljama.