Sredinom januara u Kosovskoj Mitrovici tragično je ubijen srpski političar Oliver Ivanović. Ovaj događaj je, osim što je izazvao veliki šok u javnosti, otvorio brojna pitanja koja su ranije čekala svoje odgovore u zapećku. Jedno od njih je i – na koji način srpske vlasti vode računa o svom narodu koji živi na severu te pokrajine.
Predsednik Vučić je istog vikenda pohitao na Kosovo da uveri lokalce da Srbija brine o njima. Tamo je zaključio da su zapošljavanje i egzistencija najveći problem našeg stanovništva na severu pokrajine i obećao da će pomoći da se savlada ovaj izazov.
Taj narod je međutim nebrojeno puta slušao ovakva obećanja a završio je živeći u strahu od momaka iz džipova bez tablica koji „zavode red“ po njihovim mestima, a kako se nezvanično govori usput se bave i vrlo unosnom privrednom delatnošću – trgovinom nelegalnim opijatima. Takođe nezvanično, može se čuti da su Srbi sa Kosova zbog nemaštine i nesigurnosti laka meta za ucenjivanje pred svake izbore. U porodicama u kojima niko ne radi dovoljno je da se jednoj odrasloj osobi ponudi kakav-takav državni posao da bi svi koji će zavisiti od nje ubuduće glasali po narudžbini.
Tako više od 80 odsto stanovništva na severu Kosova živi od javnog sektora, a državni organi, javna preduzeća i ustanove čiji je osnivač Republika Srbija zapošljavaju oko 12.000 radnika, navodi se u Istraživanju Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER).
Novinarka Kosseva Tanja Lazarević je za N1 ispričala kako je Severna Mitrovica postala nesigurno mesto za život: “Unazad četiri godine, u postbriselskoj istoriji kosovskih Srba, mi imamo vrlo jasan pokazatelj da nešto debelo nije u redu. Slažem se da se radi o terorističkom činu (ubistva Ivanovića), ali mi smo u toj vrsti poluterorizma četirti godine minimum. Imamo 24 slučaja paljenja automobila od 2014. U ta 24 slučaja, zapaljen je 31 automobil. Počinioci nikad nisu otkriveni. Imamo 29 oružanih napada u tom periodu”.
Lazarević tvrdi da osim bezbednosne, ni politička situacija nije onakva kakva bi trebalo da bude – malobrojna opozicija je pod potpunom blokadom. Prema njenim rečima, na konferencije Olivera Ivanovića, koji je predstavljao opoziciju koaliciji Srpske liste i vladajućih partija PAN-AKR, veliki broj srpskih novinara nije ni dolazio, a poslednjih nekoliko meseci postojao je strahovit stepen autocenzure.
Njegovo ubistvo dodatno je zakomplikovalo situaciju. Pre istog trebalo je da bude nastavljen dijalog o Kosovu kako bi se ovo pitanje bar približilo svom rešavanju, međutim pomenuta tragedija je odložila završetak ove sage. Sada se sa obe strane mogu čuti militantni tonovi i pretnje, obično skrajnutih političara koji služe da u ovakvim prilikama plaše javnost svojim ekstremizmom.
Puls javnosti se opipava i drugačijim vrstama političkih izjava. Tako je na primer potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić izjavio da nije realno očekivati da se u unutrašnjem dijalogu o Kosovu dođe do kompromisnog rešenja i da bi referendum o tom pitanju možda bio dobro rešenje. Izgleda da je sličnog mišljenja i onaj koji donosi najvažnije političke odluke u Srbiji. Naime, Aleksandar Vučić je gostujući na televiziji Hepi rekao da EU neće dozvoliti da Srbija postane članica bez rešenog pitanja granica i da će na kraju „narod na nekom referendumu morati da kaže šta misli o tome“.
Činjenica je da ovaj problem uskoro mora biti rešen. Na koji način i u čiju korist, čini se da to ne zanima velike sile koje utiču na dešavanja na ovim prostorima. Tako je cena najskuplje srpske reči dodatno porasla. Čini se da se retko kome ova reč isplati, sem onima koji skupljaju političke poene gaseći požare koje sami izazivaju.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.