Pojava novih tehnologija i rastuće geopolitičke tenzije, pre svega između Kine i Amerike, kao jednu od posledica imaju masivan, temeljan i radikalan remont svetske industrije finansija. Sve češće se ćuju pitanja u stilu „da li Svet mora sa papirnog da pređe na upotrebu digitalnih valuta? Da li je bitcoin samo refleksija finansijske krize ili konačno završnica ‘bitke’ u kojoj ‘van igre’ ostaju banke?“, “da li je u toku zamena kineskog juana za američki dolar kao rezervne svetske valute“…
Džes Stenli, CEO Berkli Bank Grupe podsetio je na početke razvoj finansija od pre par vekova. „Ne treba zaboraviti da je upravo razvoj finansijske industrije omogućio pravedniju raspodelu vrednosti u društvu. Postojanjem banaka i finansijske industrije omogućen je slobodan ekonomski i društveni rast, dostupan svima a ne samo privilegovanima Finansije imaju centralnu ulogu u očuvanju ljudskih sloboda i od njihovog postojanja koristi imaju svi“.
„Da bi odbranili dugoročnu stabilnost tržišta moramo da poradimo intenzivnije na socijalnoj inkluziji“, kategoričan je Mihael Koburn iz Citi grupe. Prema njegovim re;ima danas nam najveće pretnje po finansije svakako da dolaze iz domena novih digitalnih tehnologija i kriptovaluta.
„Upravo zato mi smo u Kini, tačnije naša Centralna Banka Kine, zabranili trgovinu bitcoinom. Mnogo je nepoznanica i dok sve ne proučimo moramo vrlo oprezno da pristupimo celom tom segmentu poslovanja. Naše tržište je najveće na svetu i ako do]e do bilo kakvog poremećaja ‘prodrmaće’ se ceo svet“, rekao je Fang Zinghai, potpredsednik kineske Regulatorne komsije.
Predsedavajući Udruženja švajcarskih banaka, CEO Vontobel Banke, Herbert Šajt tvrdi da je „problem kod kriptovaluta to što se tu sudaraju ‘regulisano’ bankarsko tržište i ‘neregulisano’. Kako da reagujete kada vam dođe klijent i kaže ‘želim da otvorim račun kod vas i prebacim pet miliona evra zarađenih trogivnom bitcoin-om’?. Kako sada da odredite poreklo kapitala i da ga oporezujete? Lično ne mislim da bitcoin treba zabraniti ili ograničiti, ali treba pronaći pravu meru i sprečiti da upravo iz tog digitalnog prostora dođe neki novi globalni finanijski udar koji bi razorio ceo finansijski poredak.“
Profesor sa Harvarda, Kenet Rogof kaže da svet jeste na putu izlaska iz finansijske krize ali da kriza još nije prevaziđena. Na primer, kamatne stope su veoma niske a još uvek niko ne može da kaže po kojoj zakonitosti smo došli do takvih kamatnih stopa. „U osnovi, omanuli smo sa simulacionim modelima jos pre deset godina jer nismo uspeli da procenimo kada će i kako nastupiti kriza iz 2007/8. Ali samo jedan tvit predsednika Trampa oko berzi, unese toliko nervoze među berzanske radnike i regulatore, da oni samo stanu i čekaju šta će da se desi. A to su jako opasni momenti koji mogu ozbiljno da utiču na fleksibilnost i pravovremenost reagovanja za slučaj neke nove finansisjke krize.“
Direktorka MMF-a Lagard još jednom je podsetila sve prisutne „da nema mesta samozadovoljnom trljanju ruku i uljuljkivanju u postojeće stanje blagog ekonomskog rasta. „Problemi su tu, treba ih hitno rešavati kako se u kratkoročnom i dugoročnom periodu oni ne bi pojavili kao jedna nova finansijska kriza.“
Prisutni podsećaju da se pre deset godina „moglo posegnuti“ za programima „kvantitavnog opuštanje“, tj. de fakto štampanja dolara i evra i time uticati na konsolidaciju krize. Naredni put, podseća i profesor Rogof, to nećemo moći da radimo.
Zoran Vitorović, Davos