Državne obveznice u vlasništvu banaka trenutno su na rekordno visokom nivou u centralno-istočnoj Evropi, osim u zemljama u kojima su pokazatelji javnog duga u naglom padu ili u kojima je spoljna potražnja za obveznicama dovela do velikog porasta cena. Rast kreditne aktivnosti u ovim zemljama biće u dovoljnoj meri pokriven rastom depozita u CIE; banke ne moraju da likvidiraju svoje portfolije državnih obveznica.
U Srbiji se tokom 2018. godine očekuje rast kredita od oko 3-4% međugodišnje, što znači da bi krediti bili u potpunosti pokriveni organskim rastom depozita.
Rast depozita u Srbiji bio je u godini za nama dinamičniji od rasta kredita, pošto su ukupni depoziti porasli za 5% međugodišnje, a krediti za 2,5% međugodišnje. Depoziti su zabeležili nominalni rast od 77 milijardi RSD protekle godine, a krediti 66 milijardi RSD. Za 2018. se očekuje slična dinamika na strani depozita, dok bi potražnja za kreditima trebalo da bude veća (prema anketi o bankarskim kreditima), tako da će se krediti povećati za otprilike 3-4% međugodišnje, što znači da bi bili u potpunosti pokriveni organskim rastom depozita, kaže se u analizi Erste Grupe.
Kada je reč o gotovinskoj rezervi, ne raspolažemo preciznim podacima, ali svi pokazatelji ukazuju na to da postoji višak likvidnosti u bankarskom sistemu, uz ključni pokazatelj likvidnosti na nivou od iznad dva. Ukupna izloženost prema državi (potraživanja, uključujući kredite i državne HoV) iznosila je 631 milijardu RSD (18% ukupnih sredstava) na kraju novembra 2017. godine, što je bilo za oko 15 milijardi RSD više u odnosu na prethodnu godinu. Ukoliko banke smanje svoju izloženost za 10% ove godine, to bi stvorilo dodatnih 63 milijarde RSD potencijalnih izvora finansiranja, ako dođe do ubrzanja kreditne aktivnosti.
Nakon dužeg perioda razduživanja u Hrvatskoj, došlo je do postepenog preokreta trendova 2017. godine, pošto se kreditiranje domaćinstava vratilo u pozitivnu zonu (1% međugodišnje, novembar 2017), dok je kreditiranje privrede ostalo u negativnoj zoni (-1% međugodišnje, novembar 2017). Iako su nominalne cifre i dalje pod uticajem otpisa i trenutnih prodaja problematičnih kredita, korigovano kreditiranje se ubrzalo za oko 3,5% međugodišnje. Rast na strani depozita ostao je na više nego adekvatnom nivou za finansiranje kreditne aktivnosti; stoga su banke nastavile da povećavaju svoje pozicije neto deviznih sredstava i aktivnost u pogledu kredita/depozita bila je u postepenom padu. Za 2018, u Erste Grupi predviđaju da će rast kredita održati sličnu dinamiku (3- 4%), uprkos strožim propisima u pogledu kreditne sposobnosti, da će verovatno biti u potpunosti finansiran rastom lokalnih depozita, dok visok nivo viška likvidnosti ukazuje na to da banke imaju puno manevarskog prostora da bi mogle da odgovore na potrebe države za finansiranjem ili da dalje produže proces razduživanja.
Nakon dužeg perioda slabije aktivnosti u Sloveniji, vidljiviji povratak rasta kreditiranja zabeležen je na početku 2017. godine, uglavnom zahvaljujući segmentu domaćinstava, pošto su krediti porasli u proseku za 7% međugodišnje (stanje u oktobru 2017. godine), dok je na strani privrede mogla da se vidi slabiju dinamiku. Kretanje depozita je bilo slično, uz prosečni porast od 7% međugodišnje (stanje u oktobru 2017. godine), uz živu dinamiku rasta i na strani domaćinstava i privrede, čime je više nego pokrivena kreditna ekspanzija. Pošto se ne očekuje da 2018. donese veća odstupanja u odnosu na 2017. godinu, očekujemo da dalji rast kreditiranja bude uglavnom finansiran na bazi depozita, uz održavanje potražnje banaka za državnim obveznicama na stabilnom nivou.
U slučaju Rumunije, veća potražnja za kreditima će najverovatnije biti finansirana iz depozita klijenata: stope rasta depozita su konstantno veće od stopa rasta kredita od 2012. godine, dovodeći odnos kredita i depozita u bankarskom sektoru na nivo ispod 80% na kraju 2017. Mada se najavljuje nešto sporiji rast depozita, s obzirom na okruženje sa očekivanim usporavanjem ekonomskog rasta u 2018, on bi ipak trebalo da bude brži od rasta kreditiranja, tako da se u ovom pogledu ne očekuju bilo kakve strukturne promene u bilansima stanja banaka.
Bankarski sektor u Mađarskoj ne bi trebalo da ima ozbiljne probleme u vezi sa izvorima za kreditnu aktivnost u 2018. godini, pošto je, zbog mera MNB, ogromna količina kratkoročne likvidnosti u opticaju na domaćem tržištu novca. Overnight depozitna olakšica apsorbuje višak likvidnosti u vrednosti od 812 milijardi HUF (prosek u proteklih 30 dana) pored iznosa prisutnog na tromesečnom depozitu.
Narodna banka Češke i dalje planira da nastavi da podiže kamatne stope. Takođe, češka privreda ima puno internih izvora finansiranja u vidu neraspoređene dobiti, dok su domaćinstva nedavno prošla kroz period intenzivnog uzimanja hipotekarnih kredita. Stoga analitičari predviđaju da potražnja za kreditima neće biti jaka i da će se takođe suočiti sa mlakom ponudom kredita.
Prošle godine, rast kredita u Poljskoj dostigao je oko 3,5% međugodišnje, dok su se depoziti povećali za 4,1% međugodišnje (podaci do novembra). Pod pretpostavkom da depoziti održe sličnu dinamiku rasta ove godine, mogao bi da se ostvari organski rast kreditiranja od oko 4%. Ukoliko se ekonomski uslovi dalje poboljšaju, povećavajući potražnju za kreditima, pozicija likvidnosti poljskog bankarskog sektora omogućila bi finansiranje dodatnog rasta kreditne aktivnosti.
Ukupni krediti u 2017. porasli su za 10% u Slovačkoj, naročito zahvaljujući kreditiranju stanovništva (+12%). Ukoliko bi ukupni depoziti porasli po istoj stopi kao i 2017 (tj. za 6%), to bi stvorilo prostor za rast kredita od 6% u 2018. godini. Ekonomisti Erste Grupe smatraju da će slovačke banke da izdaju pokrivene obveznice u većem obimu ove godine nego u prošlosti, što bi moglo da ubrza rast kredita za još 2-3 pp.
U Srbiji, verovatnoća da će doći do emisije evroobveznica veća nego proteklih godina
Najzanimljivije vesti došle su sa konferencije Euromoney, na kojoj su ministar finansija Dušan Vujović i direktor Uprave za javni dug Branko Drčelić pružili više uvida u planirane aktivnosti finansiranja.
Najupečatljivija informacija tiče se najave da bismo ove godine mogli da vidimo otkup duga u USD i lokalnoj valuti u ukupnom obimu od čak 1,5 milijardi EUR. Pored toga, verovatnoća da će doći do emisije evroobveznica veća je nego proteklih godina. Međutim, još uvek treba biti obazriv kada je reč o ovim najavama, naročito kada se radi o evroobveznicama, pošto Srbija četiri godine nije emitovala evroobveznice, iako su te emisije bile formalno uključene u budžet svake godine.
Na deviznom tržištu, kurs EUR/RSD nastavio je da se kreće oko praga od 118,5, dok je prinos na benchmark dinarsku obveznicu sa dospećem u 2023. varirao, ali se na kraju stabilizovao na oko 4,70%.