Uprkos konstantnim kritikama javnosti i upozorenjima da našem najvećem aerodromu nije potreban koncesionar, srpska Vlada je bila uporna i napokon pronašla partnersku kompaniju – francuski „Vansi erports“. On je naime izabran na konkursu na kojem su učestvovale još četiri kompanije, a ugovor o koncesiji bi trebalo da potpiše kada bude završen finansijski izveštaj za 2017. godinu, koji se očekuje u prvom tromesečju ove godine.
Po potpisivanju ugovora “Vansi” bi trebalo da preuzme upravljanje aerodromom Nikola Tesla.
Kompanija „Vansi“ je osnovana 1996. godine, kao deo građevinsko-poslovne kompanije Vansi, jedne od najvećih takvih u Evropi. Veliki deo njenog poslovanja usmeren je na upravljanje aerodromima, i trenutno radi na 35 zračnih luka u šest zemalja (Japanu, Portugalu, Kambodži, Dominikanskoj republici, Čileu i Francuskoj).
Tokom koncesije u Srbiji koja će trajati četvrt veka “Vansi” bi trebalo da ulaže u održavanje i proširivanje beogradskog aerodroma, uključujući tu i nove terminale i piste.
Francuska kompanija je inače vlasnik i osam odsto udela u ADP-u („Aeroports de Paris“) koji ima 20,77 odsto vlasništva u “Zračnoj luci Franjo Tuđman” u Zagrebu. Taj aerodrom dat je u koncesiju 2012. godine na 30 godina. Iako Vansi direktno ne vodi poslovanje Zračne luke Franjo Tuđman, jer u tom slučaju ne bi smeo da dobije ni koncesiju za Nikolu Teslu, neka iskustva sa ovom koncesijom mogu biti vrlo korisna i za nas.
U hrvatskoj javnosti ovaj posao je na meti kritika već neko vreme. Štampa piše da zbog štednje koncesionara (odnosno zbog više cene noćnog rada) aerodrom ne radi noću, što nije dobro za turističku zemlju poput Hrvatske, ali ni za kompanije koje na njega sleću a koje moraju točiti više goriva zbog mogućeg dužeg traganja za drugim pistama.
Tu nije kraj problemima – oni se naime samo gomilaju. Tu su premali parking za rent’a’car vozila koja zbog toga stoje na prilaznim putevima, trotoarima, rampama i sl, kašnjenje u tankovanju rezervoara letelica, manjak zaposlenih u obezbeđenju ali i čistačica i drugog osoblja. Količina kašnjenja na ovom aerodromu se prema nekim navodima povećala za 200%.
Ni novi terminal, zbog čije gradnje je aerodrom i ušao u koncesiju, nije izgrađen onako kako je zamišljen. Prema rečima Petra Vojinovića sa portala TangoSix, “bilo je dosta izmena u odnosu na originalan plan. To će izgleda uvek biti problem sa koncesijama. Kako kontrolisati šta je potrebno. Ko definiše šta je potrebno. Da li koncesionar zaista može da prati sve parametre koje bi država trebalo da zna kako da napravi”. Dodaje da, u odnosu na originalni plan, između ostalog, ima manje mostova, da je deo konstrukcije trebalo da bude u staklu od čega se odustalo, kao i da su pravljene uštede i na drugim mestima.
U ovom tekstu može se videti šta je sve koncesijom hrvatskog aerodroma bilo predviđeno, a šta je stvarno urađeno.
Ispostavilo se zapravo da ugovor o koncesiji nije bio dovoljno detaljan i da je koncesionar, kojem je osnovni motiv profit a ne dobrobit nečijeg nacionalnog aerodroma, iskoristio rupe u ugovoru kako bi što više uštedeo.
Nadamo se da će pravni tim naše Vlade što bolje definisati prava i obaveze koncesionara “Vansija”, kako i mi ne bismo došli u ovakve probleme.