„Za rast emisije ugljen dioksida u atmosferi u velikoj meri zaslužna je poljoprivreda, sa udelom u zagađenju od 60 odsto. Automobili su tako prestali da budu glavni uzorčnik zagađenja vazduha“, rekao je juče u Cirihu viši direktor Svetske banke za klimatske promene Džon Rume.
Rume je bio jedan od učesnika konferencije „Finansijske institucije, poslovno okruženje i klimatske promene“ koja je održana pred početak Svetskog ekonomskog foruma u ciriškom hotelu Dorint u organizaciji Svetske banke i vlade Konfederacije Švajcarske.
Na pomenutoj konferenciji je podvučeno, ne jednom, da se klimatske promene moraju sagledavati „ne samo iz onog najlošijeg ugla kao što su uragani, poplave i slično, već i iz ugla potencijalnih poslovnih mogućnosti koje su se otvorile predstavnicima korporacija“.
Tako je Juka Honkaniemi, predstavnik finske banke SEB, izjavio da se „pred Evropom nalaze izazovi prilagođavanja klimatskim promenama, i tu imamo najviše posla u narednih 20 godina. Od ulaganja u obnovljive izvore energije do redizajniranja solarnih panela, pronalaženja novih modela razvoja poljoprivrede itd. Mogućnosti dugoročnog a stabilnog investiranja, bez velikih rizika, za sada su ogromne u Evropi i Severnoj Americi.“
„Geografska područja i delovi zemljine kugle u koja bi po mišljenju nas, bankara, trebalo da se ulaže su u prvom redu regioni EU i Amerike. Zemlje u razvoju imaju ogroman potencijal, od demokratskog do humanog kapitala, ali su i rizici ulaganja veoma veliki s obzirom na jako slabe državne i strukture lokalne uprave“, dodao je on.
Predstavnici banaka, korporacija i država pokušali su na ovoj konferenciji da odgovore na niz ključnih pitanja nastalih kao posledica ubrzanih klimatskih promena. Jedan set pitanja ticao se i potpisivanja Pariskog sporazuma o smanjenju emisije CO2. Najvažnije pitanje je bilo kako odluke sporazuma implementirati u praksi i kako „pokrenuti predstavnike krupnog kapitala, uz saradnju država, na hitne akcije“.
Jedno od rešenja ponudila je Svetska banka. Džon Rume rekao je da će „do 2020. godine dobar deo pozajmica SB, oko 29% , biti za projekte poljoprivredne proizvodnje u domenu postojećih klimatskih promena“.
Rume kaže da će skoro biti objavljeno i saopštenje Svetske banke u kojem će, između ostalog, biti naglašeno da „daljih ulaganja ili kreditiranja projekata iz domena razvoja uglja i gasa“ od 2019. više biti neće.
„Izuzetak su najnerazvijenije države, i to samo pojedine, gde nemamo drugi izlaz već da pomognemo održivi razvoj kroz razvoj energetike bazirane na eksploataciji uglja i gasa.“
S obzirom na činjenicu da će za svega par godina više od dve milijarde ljudi živeti u gradovima, akcenat će svakako biti na fosilnim gorivima, obnoviljivim izvorima energije, razvoju novih modela saobraćaja i sl.
Učesnici konferencije su podvukli da je najveći problem pitanje kako konkretnim akcijama pokrenuti i sprovesti potpisano u Parizu. Kako to uraditi a da se ne ugrozi kopneni i pomorski saobraćaj kao jedna od „žila kucavica“ svetske trgovine?
Poseban problem je, kažu prisutni bankari, što većem delu poslovne zajednice još uvek nije suštinski jasno šta se tačno podrazumeva pod „klimatskim investicijama“ (investicije nastale kao posledica klimatskih promena)“.
Na drugoj strani prioriteti na kojima će sve međunarodne institucije insistirati u narednih 20 godina biće vezani za „veći udeo privatno-javnog partnerstva, socijalno odgovorno poslovanje i snažnije insistiranje na očuvanju prirodnih resursa“, a manje će se tolerisati u globalnoj poslovnoj zajednici „neetičko, klasicno sticanje profita uz ignorisanje socijalnih i komponentni vezanih za očuvanje životne sredine“.
Ukratko, da bi se postigao održivi razvoj a očuvala postojeća životna sredina i umanjile sve negativne posledice klimatskih promena, mora se intenzivnije raditi na inovacijama i novim poslovnim modelima. Uticaj Svetske banke i međunarodnih institucija treba da bude, slažu se i učesnici ove konferencije, u „davanju pravca kretanja globalnom finansijskom i poslovnom okruženju“.
Zoran Vitorović, Cirih