Bliže nam se beogradski izbori a sa njima i fantastična, uvek kreativna i bogata, obećanja političara o boljem životu, i malo sprecijalizovanija o rešavanju lokalnih problema kao što su svakodnevne saobraćajne gužve koje bi se raščistile ukoliko bismo instalirali gondole, izgradili metro i sl. Još uvek nam niko nije obećao leteće automobile, mada nas s obzirom na to šta smo sve do sada čuli, ni Milenijum Falkon sa kondukterima ne bi mogao iznenaditi.
No, metro je ipak ono u čije postojanje su se sopstvenim očima mogli uveriti naši sugrađani koji su ikada bili u inostranstvu. Dakle, logičnije je verovati u njega nego u letelice iz SF filmova.
Metro nam je obećan još pre više od 50 godina, ali uprkos tome što se još uvek truckamo u trolama koje izgledaju poput izlivenih tenkova iz Drugog svetskog rata, mi i dalje ne gubimo nadu da ćemo se jednog dana voziti i pod zemljom, ne prema Hadu, već prema nekom ovozemaljskom odredištu. Zato ćemo ovu paklenu temu okrenuti u veselijem pravcu. Gradonačelnik Siniša Mali je naime sredinom prošle godine predstavio master plan saobraćajne infrastrukture do 2033. po kome će prestonica metro dobiti 2027. godine.
Međutim pošto su se lokalni izbori ozbiljno približili, rok puštanja metroa u rad je pomeren na 2022. godinu. Osim naprasnog skraćenja rokova za izgradnju, iznenađenje je izazvala i prva ruta budućeg metroa, čiji bi vozovi trebalo da idu od Makiškog polja koje je trenutno poljana ali gde se planira razvoj posebnog poslovno-stambenog bloka, do Ade Huje, sa kojom je slučaj isti. Tako će, umesto da rastereti uži centar grada u kojem su radnim danima gužve nesnosne, metro prolaziti ispod polja na kojima tek treba da se gradi i ukrštati se ispod Beograda na vodi koji još nije izgrađen, a koji sa svojim cenama kvadrata u pretprodaji ne odaje utisak da će ugošćavati mnogo onih koji moraju da se voze javnim prevozom, umesto svojim najnovijim Porše kajenom.
Dok Siniša Mali obećava da će aktuelna gradska vlast sagraditi „metro za narod a ne tajkunski metro“, njegov najjači protivkandidat, bivši gradonačelnik Dragan Đilas tvrdi da on ne bi gradio metro „tamo gde niko ne živi“, već bi prvu trasu izgradio od Novog Beograda do vrha Ustaničke. I nije jedini koji to govori.
Koliko je pitanje saobraćaja važno za dvomilionski grad u kojem se satima putuje s jednog kraja na drugi, prepoznala je i jedna grupa građana koja je podnela listu pod nazivom „Za Beograd – Beogondola“, koja se zalaže za uvođenje vazdušnih tramvaja u beogradski saobraćaj, međutim uvid u njihovu listu kandidata pokazuje da na njoj uopšte nema stručnjaka iz oblasti saobraćaja, urbanizma i turizma koji bi to mogli da zaista osmisle i realizuju.
Pošto su skoro svi učesnici na izborima obećali rešenje saobraćajnih gužvi, odnosno metro, u javnosti je usledila diskusija o mogućnostima njegove izgradnje. Političari su se danima međusobno optuživali ko je nerealniji a ko više radi za tajkune umesto za narod, da bi aktuelni gradonačelnik Mali prevazišao sve ostale kreativne konkurente izjavivši da se „nigde u svetu metro ne gradi u gusto naseljenim delovima grada“. Verovatno je posle ovoga medijska publika izgubila volju da čita dalje o metrou, pa je ova tema ostala „izgubljena u prevodu“.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.