Prošle godine istraživanja javnog mnjenja pokazala su da većina korisnika interneta (63 odsto) nije znala gde da potraži pomoć ukoliko je ugrožena njihova online bezbednost ili ih neko zlostavlja. Ove godine situacija je bolja – sada 45 odsto njih ume da se izbori sa rizicima na mreži, a 46 odsto je uvereno u svoju sposobnost da reši online pretnje.
Ovo je naime pokazao Microsoftov drugi godišnji „Indeks kulture ponašanja na internetu“ (Digital Civility Index), koji se zasniva na istraživanju sprovedenom u 23 zemlje širom sveta, i to anketiranjem na temu online interakcija. Anketirani su mladi uzrasta od 13 do 17 godina i odrasli od 18 do 74 godine, koji su ispitivani o svojim iskustvima sa 20 različitih primera online rizika, razvrstanih u četiri kategorije vezane za online ponašanje, reputaciju, i uznemiravanje seksualne i lične prirode.
Prilikom anketiranja skoro dva od tri ispitanika (61 procenat) su rekli da imaju neka saznanja o svojim online zlostavljačima. Više od trećine (36 posto) reklo je da lično poznaje počinioca: od čega je 17 posto odgovorilo da je počinitelj bio prijatelj ili član porodice, dok je skoro jedan od pet ispitanih (19 posto) reklo da je počinilac bio poznanik. Jedna četvrtina anketiranih izjavila je da je prestupnik bio neko koga su poznavali samo online, a 37 odsto je izjavilo da je njihova izloženost riziku na mreži došla od potpunog stranca. Porodica i prijatelji su činili visok procenat počinilaca među onima koji su izjavili da su zlostavljani na mreži (41 posto) ili diskriminisani (36 posto).
Među najistaknutijim online rizicima se nalaze neželjeni kontakt i različite vrste prevara.
U želji da se međusobno poštovanje i razumevanje postave kao standardi online komuniciranja, Microsoft je nastavio svoj Izazov kulture ponašanja na internetu, i preporučio 10 jednostavnih načina da zaštitimo sebe i druge od online rizika.