Poslednjih nedelja mediji pišu uglavnom o jednoj temi – beogradskim izborima. Iako se čini da je osvajanjem apsolutne većine od strane SNS-a na izborima sve rečeno, očigledno je da ima još prostora za analizu.
Glavno pitanje koje se ovih dana postavlja je – šta je uzrok tako male izlaznosti od 51,1 odsto? Neki smatraju da je ovo zasluga nesređenih biračkih spiskova koji ne odgovaraju realnom stanju, i iznose podatke da je zapravo izašao veći broj građana (do 75 odsto), a neki da su masovnoj apatiji kumovali mediji koji su se navijački odnosili prema vlasti ali i opozicija koja nije uspela da motiviše birače. Nije odmogla ni činjenica da je među 24 listi bilo nekoliko lažnih, koje su formirane kako bi odvukle glasove (ispostavilo se ukupno njih 170.000) ispod cenzusa, i koje su na izborima imale manje glasova nego potpisa za kandidaturu.
Transparentnost Srbija objavila je da je ukupna cena predizborne kampanje bila oko 2,3 miliona evra, od čega je za oglašavanje na TV stanicama izdvojeno oko dva miliona evra, a za reklame u štampanim medijima oko 300.000. Naprednjaci su u celokupnoj vrednosti TV oglašavanja imali udeo od 70 odsto, Dragan Đilas od 15 odsto, a SPS-JS oko osam, dok su ostali imali značajno manje. Što se tiče reklamiranja u štampi, SNS je prednjačio sa udelom u ukupnim troškovima od 77 odsto, SPS-JS od 10 odsto, a lista oko Dragana Đilasa sa sedam procenata.
Vladajuća stranka je, mimo reklama, imala i veliku pokrivenost u medijima koji su pratili svakodnevni rad njenih funkcionera. Prema analizi Transparentnosti, predstavnici liste oko SNS su 294 puta bili na naslovnim stranama dnevnih novina i to u pozitivnom kontekstu, što su 94 naslovne strane više od svih drugih lista zajedno.
Ova marketinška i medijska nadmoć prelila se i u izborne rezultate. Čini se da za sada poziciju Srpske napredne stranke u gradu niko ne može da ugrozi. U centralnim beogradskim opštinama ipak može, posebno na Vračaru i Starom gradu koji su uvek važili za uporište demokratskih opcija, ali činjenica je da ove dve opštine, sa malim brojem stanovnika, imaju slab uticaj na ukupne rezultate. Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, kaže da SNS najveću snagu u Beogradu vuče iz sedam prigradskih opština, ali i iz opština koje su miks izrazito ruralnih i izrazito urbanih delova grada.
Najveći uspeh SNS je ostvario u opštinama Sopot (64,37 odsto glasova) i Mladenovac (61,37 odsto). U Barajevu je za ovu partiju glasalo 60,67 odsto birača, u Surčinu 60,92, u Grockoj (57,65 odsto), Lazarevcu (52,45 odsto) i Obrenovcu (59,49 odsto). Iz tog razloga analitičari smatraju da bi opozicija ubuduće, ako želi da se bori protiv ustoličenja jednopartijskog sistema kakav se trenutno razvija u Srbiji, morala da izađe iz gradskog jezgra i da se pozabavi periferijom grada. To zapravo pokazuju i navedene brojke.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.