Situacija na tržištu kriptovaluta u poslednje vreme nije dobra. Cene najlikvidnijih kriptovaluta od početka meseca pale su preko 20%, a padu se ne nazire kraj.
Verovatno najvažniji razlog trenutnog pada je preterani rast cena kriptovaluta krajem prošle godine, kada je vrednost mnogih kriptovaluta porasla više dtotina odsto, uz verovatno precenjivanje, što je bio preduslov za nastanak finansijskog balona.
Financsjskih balona je tokom istorije bilo mnogo. Jedan od poznatijih primera je „dot.com“ balon, za vreme kojeg je pre dvadesetak godina vrednost američkih firmi koje su poslovale na internetu vrtoglavo rasla i na kraju se strmoglavila jer su investitori shvatili da neće svaka veb stranica zarađivati milijarde.
Ako usporedimo klasični model nastanka i pucanja finansijskog balona s grafikonom kretanja cene najpoznatije kriptovalute – Bitcoina, videćemo zapanjujuću sličnost.
Bitcoin, ali i ostale kriptovalute, zaista pokazuje sve elemente finansijskog balona. Poslednjih godina mediji ne prestaju da izveštavaju o ovoj novoj tehnologiji, događajima vezanim uz kriptovalute i primerima ogromne zarade koju su pojedinci uložili u njih. Na temelju toga, u trgovanje kriptovalutama su se uključile desetine, možda i stotine miliona ljudi, koji uopće ne razumeju o čemu se tu radi, nemaju znanja i prethodnog iskustva u ulaganju, ali bi hteli brzu zaradu. Masovni interes je digao cenu Bitcoina na gotovo 20.000 USD po komadu u jednom trenutku, no od tada cena pada. Jedan od razloga pada je prebacivanje kapitala iz Bitcoina u druge kriptovalute zbog krive pretpostavke da će vrednost ostalih kriptovaluta porasti s nekoliko centi na nekoliko desetina hiljada dolara kao što se dogodilo s Bitcoinom.
Iako je cena svih najtrgovanijih kriptovaluta trenutno osetno ispod rekordno visokih nivoa, prostora za pad ima još. Naime, transakcije pomoću Bitcoina za sad nisu niti jeftinije, niti brže, niti sigurnije, od klasičnih finansijskih transakcija koje se rade preko banaka, kartica, PayPala i sl. Ozbiljni kapital gotovo sigurno neće masovno ulaziti na tržište kriptovaluta, a mali ulagači bi lako mogli svoja sredstva povući zbog straha od gubitka ili zbog „dobre prilike“ na nekom drugom tržištu. Ne treba zaboraviti ni mogućnost zabrane kriptovaluta zbog velikog broja prevara koje se događaju na ovom polju. Za sada su državne institucije razvijenih zemalja jedna za drugom izdavale upozorenja za javnost po pitanju ulaganja u kriptovalute, a ukoliko se neke države odluče za zabranu, verovatno bi došlo do novog pada cena kriptovaluta, zbog čega bi milioni ljudi izgubili novac.
Ipak, pad cena kriptovaluta nije nužno loša stvar. Naime, finansijska tržišta danas omogućavaju različite načine trgovanja finansijskim derivatima. Jedna od mogućnosti je ostvarivanje profita pri padu cene instrumenata kao što su akcije, valute, zlato, nafta, pa i kriptovalute. Transakcija pomoću koje se može profitirati na padu cene naziva se „short selling“, a radi se o tome da klijent brokerske kuće kao što je Admiral Markets, na platformi za trgovanje jednim klikom miša sklopi ugovor o pozajmici npr. jednog Bitcoina za trenutnih 8.173,00 USD, a ukoliko cena ove kriptovalute za nekoliko dana padne na npr. 7173, USD, klijent zatvara svoju transakciju, pri čemu je ostvario profit od 1.000 USD.
S mogućnošću short sellinga, upućenim investitorima nije bitno rastu li ili padaju cene na burzama, bitno je samo prepoznati jesu li cene previše niske ili previše visoke – jer se u oba scenarija može profitirati pri vraćanju na fer vrednost.