Dok je u Srbiji čast da se voze autobusima ofarbanim u vozove pripala samo pojedincima koji su kupili kartu za nepostojeći metro, u svetu se ozbiljno zahuktao razvoj svemirskog saobraćaja. Preduzetnik Ilon Mask uspeo je da pošalje do sada najsnažniju raketu van naše planete, sa ciljem da ubuduće pruža prevozničke usluge državama kojima je potreban prenos gabaritnih bezbednosnih satelita, ali i sa do nedavno neverovatnom idejom da prevozi ljude u svoju koloniju na Marsu.
Početkom prošlog meseca uspešno je lansirana najsnažnija raketa na svetu „Falkon Hevi“, dugačka 70 metara, sa jačim pogonom nego što je imala letelica koja je u prošlom veku odvela ljude na Mesec. Prema rečima Ilona Maska, preduzetnika koji stoji iza niza inovacija pa i ove, potonja bi u budućnosti mogla da prenosi gabaritan teret u svemir, ali i ljudske posade na Mesec i Mars.
Osim što je ovu raketu napravila privatna kompanija, ona je specifična i po svojoj nosivosti – može da prenese 64 tone tereta, dakle dvostruko više nego ostale velike rakete. Ovaj poduhvat Maskove kompanije SpaceX trebalo bi da značajno pojeftini putovanje u svemir – za razliku od NASA-ine teške rakete, čije lansiranje košta milijardu dolara, slanje „Falkona hevi“ van Zemlje koštalo je 90 miliona dolara, dakle 11 puta manje. Rakete koje čine ovu letelicu se posle uspešnog lansiranja tereta vraćaju na Zemlju i mogu opet da se koriste, što je presedan u dosadašnjoj industriji istraživanja svemira.
Osnova letelice su tri rakete „Falkon 9“, sa 27 motora koji udruženo stvaraju energiju poput omanje atomske bombe. Pošto izvezu teret van Zemlje, rakete bi trebalo da se vrate na lansirnu rampu, što se zaista i dogodilo u slučaju dva „Falkona 9“ koja su sletela na zacrtano mesto, dok ga je treći promašio. To znači da će dve rakete koje su se vratile nastaviti da prevoze teret van Zemlje, a da će na mesto treće biti dodata nova letelica.
Iako uvođenje višekratnih raketa označava prelomni momenat u istraživanju svemira, čini se da je veće oduševljenje javnosti izazvao Tesla Roadster, svemirski automobil sa vrha rakete koji je ispaljen na dalji put ka Marsu. Mediji su danima pisali o prvom električnom četvorotočkašu u svemiru, sa lutkom „Starman“ na vozačkom sedištu i audiosistemom koji pušta hit Dejvida Bouvija „Space Oddity“. Međutim, ovaj omaž slavnom rok muzičaru je tek uvod u zanimljivu, gotovo bajkovitu priču o novoj svemirskoj trci koju predvode ljudi u farmerkama i majicama, nasuprot birokratama u uštirkanim košuljama koji su nekada slali ljude van naše planete.
Bezbednost u rukama privatnika
Iz mora teorija zavere da li je i kako ovaj poduhvat ostvaren, izdvaja se jedno logično pitanje – čemu će ova raketa služiti i šta bi sve mogla doneti čovečanstvu? Za početak, prema zvaničnim saopštenjima, ona bi mogla prevoziti glomazne satelite razvijenih država za potrebe bezbednosnih službi, ali i velike teleskope koji se koriste u naučnim istraživanjima. To znači da bi je ubuduće, najverovatnije, mogle iznajmljivati NASA, ali i ruska FKA, evropska ESA i ostale agencije, kako bi prenosile razne potrepštine na Međunarodnu svemirsku stanicu, a možda i na Mesec, gde se planira izgradnja prostora u kojima bi mogli trenirati astronauti.
I vojne strukture su pokazale interesovanje za Maskovu raketu koja bi mogla prenositi njihove satelite i antene u dubine svemira. Ali za razliku od njenih prethodnica, ova letelica ne stoji na raspolaganju isključivo Sjedinjenim Američkim Državama i Rusiji. Jer kada „Falkon Hevi“ prođe proces testiranja i sertifikacije, kompaniji SpaceX će se javljati razne korporacije, ali i države, koje žele svoje satelite da šalju u svemir. To znači da će „kroz ruke“ zaposlenih u jednoj privatnoj kompaniji prolaziti kompleksni sateliti za nadzor, opremljeni teleskopima veoma visoke rezolucije.
Ovo, međutim, nije prvi takav slučaj u istoriji, jer je saradnja Boinga i Lokid Martina već ostvarila značajan napredak u civilnom svemirskom programu, omogućivši slanje raketa u svemir, no nikad ovako velikih koje mogu da prevoze satelite za potrebe službi nacionalne bezbednosti. Američki zvaničnici se nadaju da će im ovaj poduhvat kompanije SpaceX obezbediti bolji položaj u novoj svemirskoj trci, u kojoj ruska i kineska tehnologija, navodno, namerno ometa rad američkih satelita. Pitanje je, međutim, ko će sve dobiti mogućnost da koristi usluge ovog svemirskog prevoznika?
Prema najavama, SpaceX bi uskoro trebalo da počne sa pružanjem komercijalnih usluga, a prvi klijent o kojem se govori u javnosti mogla bi biti Saudijska Arabija, koja treba da pošalje satelit za komunikaciju u orbitu. Ipak, kada se radi o kliljentima poput vojske i bezbednosnih službi, kompanija mora da prođe ozbiljan proces sertifikacije koji podrazumeva ispitivanje dizajna letelice, veći broj probnih letova, ali i potpisivanje ugovora kojima se obezbeđuje zaštita podataka. Takođe, značajan segment ovih pregovora biće i ispitivanje bezbednosti letelice, jer nacionalni sateliti koje bi SpaceX trebalo da prevozi koštaju od 500 miliona do nekoliko milijardi dolara. Zbog toga se američkoj vojsci, kako kažu njeni zvaničnici, ne isplati da štedi na prevozu ovih gigantskih sprava, osim ako nije potpuno sigurna da prilikom transporta za novac koji traži SpaceX, ovi sateliti neće biti oštećeni.
Direktna demokratija u koloniji van Zemlje
Drugi deo Maskovog plana nije zanimljiv samo zaluđenicima za tehnologiju i astronomiju, već i sociolozima i politikolozima. Naime, kompanija SpaceX planira da na Crvenoj planeti zasnuje grad koji bi bio samoodrživ, odnosno koloniju koja bi vremenom bila popunjavana ljudima dovoženim sa Zemlje na Mars Međuplanetarnim transportnim sistemom (MTS).
Do sada bi (hipotetičko) prevoženje samo jednog čoveka na ovu planetu koštalo 10 milijardi dolara, međutim Ilon Mask planira da smanji taj iznos na 200.000 dolara, a potom i da ga prepolovi. Tako bi prvobitna suma od 10 milijardi dolara trebalo, prema zamisli kompanije SpaceX, da bude dovoljna za celokupnu kolonizaciju Crvene planete.
Cilj je da se u narednih 50 do 100 godina na Mars naseli milion ljudi, naravno ako sve bude išlo po planu, odnosno ako 2024. godine zaista prva letelica sa posadom sleti na ovu planetu. Pre toga će, ove godine, biti poslate kapsule pod imenom „Dragon“ da testiraju uslove za život ljudi na Marsu. Da bi ova planeta bila naseljiva, potrebno je pripremiti teren – napraviti stanice u kojima je moguć život, sa zaštitom od zračenja, peščanih oluja (odnosno atmosferskih struja koje nose prašinu) i ekstremnih temperatura. Kada budu uspostavljeni ovi uslovi, ljudi će početi da naseljavaju Mars. Očekuje se da bi prosečan let do „četvrtog kamena od Sunca“, u posebnim letelicama koje bi prevozile minimum po 100 osoba, mogao trajati oko 115 dana.
Ovi tehnički podaci, međutim, zaobilaze društveni aspekt Maskove ideje, odnosno njegovo zalaganje za uspostavljanje direktne demokratije na Marsu. Prema njegovoj zamisli, tamo bi bila uspostavljena zajednica sa posebnim pravilima i zakonima. Umesto da odluke donose predstavnici naroda, one bi se usvajale direktnim glasanjem. Tako bi se, misli ovaj izumitelj, izbegla korupcija, uveliko prisutna u svim delovima naše planete.
Svetska javnost je ostala podeljena po ovom pitanju. Simpatizeri ekscentričnog preduzetnika i inovatora su oduševljeni njegovim predlozima, dok su protivnici zabrinuti zbog toga što je jedan čovek sebi dao za pravo da zasnuje možda prvu državu van Zemlje. Za to vreme, javnost u Srbiji i dalje diskutuje o tome da li je u Beogradu moguće izgraditi metro. Hjustone, zaista imamo problem!