Skoro polovina (47%) mladih iz zemalja centralne Evrope više žele da budu stručnjaci u svojoj oblasti nego da se nađu na rukovodećim pozicijama. To ne znači da nisu ambiciozni – skoro trećina ispitanika (31%) veruje da njihovi vršnjaci prepoznaju njihove liderske kvalitete. Ovo je samo jedan od zaključaka Deloitte-ovog istraživanja „Prvi koraci na tržištu rada“ u kome je ispitano više od 5.700 studenata i diplomaca sa vodećih univerziteta iz 14 zemalja regiona, uključujući i Srbiju.
U odnosu na istraživanje iz 2015. godine primetno je da mladi više vrednuju posao nego ranije. Žarko Mijović, partner za razvoj talenata u Deloitte-u kaže: „To što mladi ljudi pridaju veću važnost poslu ne znači da su spremni da žrtvuju svoj privatni život. Oni žele da budu deo nečeg značajnog, da rade u kompanijama u kojima se njihov rad ceni, mišljenje uvažava, u kojima imaju mogućnost da razvijaju svoje profesionalne veštine i u kojima rukovodstvo odluke donosi demokratski. Poslodavci koji uspeju da ostvare taj balans mogu da pridobiju lojalnost i posvećenost najboljih mladih talenata“.
U poređenju sa vršnjacima u drugim zemljama centralne Evrope mladi u Srbiji nemaju značajno radno iskustvo. Većina ispitanika ističe volontiranje kao jedino dodatno iskustvo koje su stekli tokom studija, dok su posao ili praksa u oblasti studiranja veoma retke. To je u suprotnosti sa činjenicom da su po njihovom mišljenju upravo praksa (88%) i posao (90%) najdragocenija vrsta iskustva. Objašnjenje je nedovoljna dostupnost mogućnosti za obavljanje prakse ili drugih vannastavnih aktivnosti. To objašnjava i činjenicu da skoro polovina ispitanika iz Srbije nema poverenja u svoje veštine – čak 44,5 % smatra da su loše pripremljeni za svoje buduće zanimanje. S tim u vezi, kompanije i univerziteti treba da više rade zajedno sa studentima kako bi shvatili gde je koren njihovog nezadovoljstva i da veze između dva sveta postanu očiglednije kako bi se mladi osećali spremnijim za rad. Uprkos tome što smatraju da nisu dovoljno pripremljeni za budući posao, mladi Srbi veoma visoko samoocenjuju sledeće kompetencije: sposobnost efikasnog učenja novih stvari (81%), timski rad (72%), komunikativnost (70%), samoorganizaciju (68%), što je više od regionalnog proseka.
Kada biraju novi posao mladi iz Srbije (41,5%) ističu, kao i njihovi vršnjaci iz centralne Evrope, da im je najvažnija mogućnost da razvijaju svoje veštine. Na drugom mestu je rad na zanimljivim projektima (13,4%). Na trećem i četvrtom mestu ističu mogućnost napredovanja u karijeri (11,6%) i konkurentnu zaradu (8,5%). Zanimljivo je da je procenat mladih u Srbiji kojima je novac odlučujući faktor pri izboru posla značajno niži od centralnoevropskog proseka i iznosi 12.9%. Najvažniji motiv za promenu posla je nedovoljno poštovanje njihovog rada (25,6%).
Većina mladih iz Srbije (62,8%) žele da rade kao stručnjaci u svojim oblastima. Skoro polovina (46,3%) bi volela da radi za veliku međunarodnu kompaniju. Istraživanje pokazuje da mladi ljudi u našoj zemlji najviše cene stalno zaposlenje u obliku trajnog ugovora sa jednim poslodavcem što ih čini lojalnim zaposlenima u koje vredi ulagati. Srpski milenijalci su takođe vrlo konzervativni kad je reč o radnom prostoru, 28% bi radije da deli kancelariju sa nekoliko kolega nego da sedi u velikim kancelarijama otvorenog tipa. Što se tiče radnog vremena, vole fleksibilnost – veliki procenat od 37,2% bi želeo da radi sa različitih lokacija (kancelarija ili kuća) sa fleksibilnim radnim vremenom.
Nedostatak realizma u očekivanju početne zarade nije zaobišao ni mlade iz Srbije u istraživanju, oni slede trend svojih vršnjaka iz centralne Evrope koji često očekuju veće zarade od prosečnih u svojim zemljama. Prosečna bruto plata u Srbiji iznosi 54.340 dinara (podaci iz decembra 2017.), a velika većina mladih 84,4% očekuje zaradu veću od 50.000 dinara. Samo 15,6% žele da zarađuju do 50.000 din i većina njih su žene. To je dosta iznenađujuće imajući u vidu da 81,7% ispitanika ocenjuje Srbiju kao siromašnu zemlju i da samo manjina stavlja novac kao najbitniji faktor pri izboru posla. Izgleda da te činjenice ne umanjuju njihova očekivanja.
Više od četvrtine (76,8%) mladih iz centralne Evrope bi bilo spremno da napusti svoju državu zbog prave poslovne prilike. Ovaj procenat je visok i u Srbiji, čak 73,8% mladih bi se odlučilo na takvu mogućnost, i tu nema razlike među muškarcima i ženama. Ova činjenica je u skladu sa odgovorima o proceni situacije na tržištu rada u Srbiji. „Aktuelni trend „odliva mozgova“ sa kojim se suočavaju mnoge zemlje je realna pretnja kompanijama širom centralne Evrope. Mladi su srećni ukoliko imaju šansu da se presele zbog posla, i mnogi vide međunarodne kompanije kao ključne za ostvarenje svojih ambicija – ne samo zato što ih percipiraju kao nekoga ko nudi veće zarade. Za milenijalse je veoma važna i privlačna različita i inkluzivna kultura – 88 odsto ispitanika iz centralne Evrope kaže da im se dopada da rade sa različitim kolegama, posebno kada imaju mogućnost da rade sa starijim i iskusnijim od sebe“, kaže Žarko Mijović.
Među najvažnijim vrednostima za mlade iz Srbije su srećna porodica, dobro zdravlje i obrazovanje. Takođe, velika većina (73,8%, malo iznad centralnoevropskog proseka) kaže da je profesionalni rad uvek bio visoko vrednovan u porodici iz koje dolaze. Tako da nije čudno što 90 odsto pretpostavlja da bi radili čak i ako ne bi morali, dok samo 3% posao tretira kao neprijatnu dužnost.
Mladi iz Srbije veruju da pravi lider ulaže u razvoj svojih zaposlenih i smatraju da treba da bude inspirativan i ima sposobnost strateškog razmišljanja. Takođe, misle da lideri treba da se usredsrede na obezbeđivanje dugoročne budućnosti svoje organizacije i profesionalnog rasta i razvoja zaposlenih (54%). Treba istaći da mladi Srbi misle da poslovni lideri ostvaruju važniji uticaj na društvo od države: 59% smatra da lideri iz sveta biznisa ostvaruju veći uticaj nego vlade po pitanju brojnih problema sa kojim se društva suočavaju.
Na osnovu rezultata istraživanja Deloitte je napravio profil idealnog poslodavca:
– Omogućava razvoj veština i napredovanje
– Dozvoljava demokratiju u donošenju odluka
– Promoviše timski rad
– Stalno postavlja zanimljive i stimulativne zadatke i izazove
– Podstiče dalje profesionalno obrazovanje
– Radi sa univerzitetima kako bi razvijali buduće stručnjake
– Stvara različita radna okruženja u kojima bi različite generacije imale mogućnost da uče jedni od drugih