Iako je već donekle bajata tema, koncesija aerodroma Nikola Tesla ne prestaje da izaziva turbulencije u ovdašnjoj javnosti. Tokom proteklog vikenda je čak, posredno doduše, izazvala i proteste. U Nišu je, naime, Gradsko veće odlučilo da bez naknade ustupi aerodrom Konstantin Veliki državi. Ta odluka doneta je „na preporuku“ Vlade Srbije, što nije iznenađujuće, jer je još uoči najave koncesije beogradskog aerodroma niški aerodrom (sa kojeg inače lete low-cost kompanije) pominjan kao „nelojalna konkurencija“ prestoničkom. Tada je čak predsednik Srbije Aleksandar Vučić dopustio sebi da izjavi kako je država dozvolila aerodromu Konstantin Veliki da se razvija iako je oduzimao putnike beogradskoj zračnoj luci. Problem su izgleda bile niske takse na niškom aerodromu od svega tri evra po putniku, što je u civilnoj avijaciji i logično kada se radi o niskotarifnim letovima, svima osim našoj Vladi.
Ugovor sa koncesionarom Vansi Erportom (Vinci Airports) još nije objavljen, te se ne može sa sigurnošću tvrditi da je ova kompanija uslovila kontrolu poslovanja niškog aerodroma, međutim javnost ne odustaje od pitanja da li u njemu postoje tajne klauzule. Interesantna je i činjenica da Vlada Srbije neobjavljivanje ugovora pravda nepostojećom odredbom pravilnika kojim se uređuje Registar javnih ugovora. No, ovo nije jedina nelogičnost u celom slučaju.
Tu je i izjava predsednika još u januaru da se za niški i dva druga lokalna aerodroma planira ograničenje broja putnika, rekavši da su oni „zaštićeni ograničenjem na milion putnika u sledećih 12 godina“, bez preciziranja da li se ograničenje odnosi na godišnji broj putnika i da li važi zbirno za sva tri aerodroma ili samo za niški. Pitanje na koje je on odgovarao kada je najavio ograničavanje poslovanja malih aerodroma ticalo se zapravo broja putnika koji će leteti sa beogradskog aerodroma, odnosno da li će ih biti dovoljno, s obzirom na činjenicu da bi u suprotnom koncesionar mogao biti oslobođen takse koju treba da plaća. Predsednik izgleda smatra da je niški aerodrom „oteo“ putnike od beogradskog.
Dodatna logička začkoljica je to što je opravdanje za davanje Nikole Tesle u koncesiju bila, prema rečima Vučića, činjenica da mi u Srbiji nemamo dovoljno stručnih rukovodilaca koji bi mogli da vode aerodrom, te da zato moramo prepustiti ovaj posao strancima. Sada, međutim, ta ista država koja ne ume da vodi jedan aerodrom prihvata da upravlja drugim. Možda joj međutim neće biti teško da vodi niški, koji je dobro i tržišno poslovao i nije bio u obavezi da oprašta aerodromske takse tzv. nacionalnom a zapravo arapskom avioprevozniku Etihadu.
Da podsetimo, aerodrom Konstantin Veliki je otvoren 2003. zahvaljujući donaciji Norveške, kojom je rekonstruisan nakon NATO bombardovanja 1999. Ni JAT a potom ni Er Srbija nisu želeli da lete iz Niša, pa je tamošnji aerodrom privukao strane low-cost kompanije. Uprkos pomenutim izazovima, sa niškog aerodroma je prethodne godine letelo 331.582 putnika što je 2,65 puta više u odnosu na rezultat ostvaren u 2016. godini, kada je letelo 124.917 putnika, a neuporedivo više od, recimo, 2010. godine, kada je zabeleženo samo 23.627 putnika. Sa aerodroma trenutno lete četiri low-cost kompanije.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.