Brz tehnološki razvoj uneo je značajne promene i u poslovanje finanijskog tržišta. Inovacije u ovom sektoru omogućavaju veću dostupnost finansijskih usluga, često za nižu cenu od one koju nude banke, fondovi, osiguravajuće kuće… Međutim, zakonodavstvo nije svuda ravnomerno uhvatilo korak s ovim trendovima, pa pojedini fintech startapovi u našoj zemlji ne mogu da ostvare svoj pun poslovni potencijal zbog regulatornih ograničenja.
Fintech (financial technology) je kovanica koja obuhvata sve inovacije i savremena tehnološka rešenja koja su direktna konkurencija tradicionalnom finansijskom sektoru u pružanju usluga. U širu definiciju fintech-a spadaju proizvodi poput kriptovaluta, onlajn platformi za prikupljanje ili pozajmljivanje novčanih sredstava (crowdfunding), novi vidovi bankarskog poslovanja, roboti-konsultanti koji koristeći finansijske algoritme pružaju investicione savete, softveri koji prave „pametne ugovore“ između dve strane i mnoge druge usluge.
Da ovaj sektor ima veliki komercijalni ali i razvojni potencijal pokazuje i prošlogodišnje istraživanje revizorsko-konsultantske kompanije EY, koje je utvrdilo da trećina potrošača širom planete koristi dve ili više fintech usluga, kao i da je u ovu industriju u 2016. investirano 17,4 milijarde dolara. Nova tehnološka rešenja, međutim, nisu u svim zemljama sveta podjednako dobro prihvaćena, pa je osmišljena i regtech (regulatory technology), s ciljem da se pomogne kompanijama koje koriste nove tehnologije da usklade svoje poslovanje sa važećim zakonima. Sudeći prema iskustvima fintech kompanija iz Srbije, ova usluga je preko potrebna domaćim startapovima. Domaća regulativa iz oblasti finansija, naime, ne omogućava fintech firmama da posluju pod jednakim uslovima na našem tržištu kao velike finansijske kompanije. Iz tog razloga, većina ovih startapova Srbiju uglavnom koristi kao bazu za rad na razvoju softvera i aplikacija koje će prodavati u inostranstvu.
Ovo je slučaj i sa kompanijom LeanPay, koju je 2016. osnovao Miša Živić. Ideju za započinjanje poslovanja je, kaže, dobio dok je radio završni projekat na MBA studijama u Oksfordu. „Cilj nam je bio da istražimo kakve fintech usluge su najpotrebnije korisnicima u našem regionu, dakle ovde na Balkanu. I posle završetka studija nastavio sam da se bavim ovom temom i došao do saznanja da, iako internet svima pruža mogućnost da svoje proizvode i usluge nude širom planete, na različitim tržištima postoje različite potrebe. Pokazalo se da je u našim krajevima, verovatno zbog nižeg standarda, veoma popularna kupovina na rate, te sam odlučio da okupim tim IT stručnjaka koji će kreirati aplikaciju za jednostavno i brzo apliciranje za finansijska sredstva, koje bi potom korisnici postepeno otplaćivali“, kaže Živić za B&F i dodaje da je ovaj poduhvat bio uspešan – napravili su tehnološko rešenje koje omogućava da klijent za nekoliko sekundi, bez potrebe da fizički dostavi ili potpiše dokumentaciju, „podigne“ novac koji mu je potreban.
Korisnici LeanPay-a, zapravo, apliciraju za pozajamice nalik mikrokreditima, za koje im kompanija ne traži posebne vidove obezbeđenja. „To funkcioniše ovako: klijent sklapa ugovor sa nama na određeni iznos, mi taj iznos upisujemo u Kreditni biro, a njegov jedini zalog je – lična reputacija. Kada su u pitanju manje novčane pozajmice svuda u svetu je stopa nenaplativih potraživanja veoma niska, što važi i u ovom slučaju. Klijenti obično podižu niže svote novca, na primer oko 1.000 evra, za trenutne potrebe, i svesni su da će ako ne vrate taj iznos ubuduće imati problem da uzmu veću pozajmicu, poput one za stan ili auto. Ako se, uprkos svemu tome, desi da neko ne vrati pomenuti novac, mi nećemo biti u minusu, jer je ovaj rizik već ukalkulisan u naš poslovni model i pokriva se ostatkom zarade”, tvrdi Živić.
Poslovanje se finansira od kamata, koje su po visini približne bankarskim, ali glavna prednost ovog proizvoda nisu niži troškovi, već jednostavno korišćenje. Naime, LeanPay ima softver koji ne zahteva veliki broj podataka od korisnika i koji može veoma brzo, za samo nekoliko klikova, da obračuna i realizuje pozajmicu, odnosno kupovinu na rate.
Neiskorišćen potencijal
Sedište kompanije LeanPay je u Londonu, u beogradskom Naučno-tehnološkom parku nalazi se njen razvojni tim sastavljen uglavnom od programera, a u Ljubljani je ogranak zadužen za business development. „Srpsko zakonodavstvo ne dozvoljava startapovima da budu direktni konkurenti bankama, te je razvoj ovog posla na našem tržištu u neku ruku otežan, ali ne i nemoguć. Mi za sada možemo da nudimo svoje tehnološko rešenje, na primer onlajn šopovima, što nam je interesantna poslovna šansa, ali i tehnološkim kompanijama i bankama. Nadamo se da će u narednom periodu regulativa biti liberalizovana, te da ćemo moći da poslujemo i sa kreditima”, kaže Živić, aludirajući na Zakon o bankama u čijem članu 5. stoji da se niko osim banke ne može baviti davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica, osim ako je za to ovlašćen zakonom. LeanPay, s druge strane, otpočinje poslovanje u Sloveniji, gde je firmama dozvoljeno da izdaju potrošačke kredite ako ispune uslove koje država traži od njih.
Ovo je velika šteta za domaću digitalnu ekonomiju, smatra sagovornik B&F-a, jer ona ima značajne kapacitete za razvoj. „Ovde žive i rade veoma dobri inženjeri i programeri, sa inovativnim idejama i impresivnim znanjem, ali oni, zbog rigidne regulative, nemaju šansu da realizuju neke svoje zamisli. Takođe, dodatni problem je i nedostatak odgovarajućeg menadžmenta – dobri rukovodioci i dalje ne žele da se odreknu sigurnog radnog mesta u velikim kompanijama i da se upuste u upravljanje startapovima. A svakoj kompaniji, ma kako kvalitetan proizvod imala, je za razvoj potrebno znanje i poslovno umeće. Imam utisak da bi se domaća startap scena brže razvijala kada bi kvalitetni menadžeri imali manju odbojnost prema riziku“, kaže Živić.
Bez struje i vode, ali sa računom u banci
Jedan od ciljeva fintech industrije je da omogući dostupnost finansijskih usluga najširoj populaciji, što povoljnije i jednostavnije, u čemu joj pomažu niži troškovi poslovanja koji se ogledaju pre svega u nepostojanju fizičke infrastrukture kakvu poseduju banke, osiguravajuće kuće, fondovi i drugi igrači na tržištu, ali i u automatizaciji rada. S obzirom na činjenicu da i dalje postoje delovi sveta u kojima tradicionalne finansijske usluge nisu dostupne, očekuje se da bi razvoj fintech-a mogao doprineti i bržem napretku siromašnih društava. Procenjuje se da oko 2,5 milijarde ljudi na planeti nema pristup bankama. Upravo oni su potencijalni klijenti fintech kompanija. Prema podacima asocijacije provajdera mobilnih usluga GSMA, više od pola milijarde Afrikanaca već koristi mobilno bankarstvo, zato što banke nisu prisutne na teritoriji na kojoj žive. Oni preko pametnih telefona otvaraju račune, i vrše transakcije i plaćanja. Dešava se da žitelji Nigerije ili Kenije koji nemaju ni struju ni vodu, pomoću solarnih panela pune svoje mobilne telefone i tako obezbeđuju pristup finansijskim uslugama.