Iako deluje da svet u poslednje vreme ne radi ništa drugo osim što se svađa, malo je toga što je do te mere podelilo i stručnjake i javnost kao što to čine kriptovalute. Stoga se svi iole ozbiljniji analitičari klone bilo kakvih dugoročnijih procena šta će se dalje dešavati sa ovom „gerilom“ na finansijskom tržištu, izuzev da neminovno sledi žestoka bitka između njenih pobornika i poreznika.
Kriptovalute su fenomen koji bi mogao predstavljati najradikalniju promenu u sistemu novca od vremena porodice Mediči i njihove banke, jedan je od zaključaka sa najvećeg londonskog sajma kripto inovacija „Crypto Investor Show“, koji je u martu ove godine okupio preko 2.000 investitora. Na skupu je iznet podatak da je kapitalizacija ukupnog tržišta kriptovaluta narasla s 15 milijardi dolara, koliko je iznosila u januaru 2017. godine, na 600 milijardi dolara u januaru 2018. godine.
„U procesu prikupljanja tolike količine kapitala, kriptovalute su napravile promenu koju niko više ne može da ignoriše. Iako posle nedavnog pada tržišne vrednosti bitcoina manija za njim polako jenjava, sve veći broj novih kriptovaluta i Blockchain tehnologija izbijaju u prvi plan, jer je sada potpuno jasno da ova tehnologija može doneti revoluciju od finansijskih tržišta do dečjeg džeparca, ali i u mnogim drugim segmentima ljudskog života“, poručili su učesnici skupa u Londonu.
Učenici duvaju za vrat učitelju
Bitcoin je postao „zvezda“ u svetskim razmerama, a daleko manje je poznato da je on samo jedna od najmanje 1.384 različitih kriptovaluta koje se mogu pronaći na bespućima interneta, pri čemu čak polovinu ovog tržišta drži desetak najpoznatijih digitalnih valuta. Bitcoin je pre godinu dana držao 87% ukupne tržišne vrednosti kriptovaluta, da bi početkom ove godine pao na 36% učešća sa ukupnom tržišnom vrednošću koja je u martu iznosila oko 149 milijardi dolara, dok su prema podacima CoinMarketcapa, druge kriptovalute lane bile uspešnije.
Ipak, bitcoin je daleko od „zalaska“, naprotiv on i dalje postavlja trendove na digitalnom tržištu. Međutim, „altcoini“, valute inspirisane bitcoinom, krenuli su da rastu krajem prošle i početkom ove godine, duvajući za vrat svom „učitelju“.
Analitičari za takav trend navode više razloga, ali kao njavažniji ističu činjenicu da je bitcoin, sa trenutnom cenom od oko 8.700 dolara, mnogima postao preskup. Takođe, mnogi mali ulagači i dalje ne znaju da se može kupiti delić te valute za manje novca, pa se stoga radije odlučuju za jeftinije varijante. Druge kriptovalute privlače interes i zato što se predstavljaju kao modifikovane ili poboljšane verzije bitcoina, pa svaka od njih kupcima nudi različite prednosti. Jedno od mogućih objašnjenja je i to da ljudi kupuju alternativne valute jer se nadaju da će ostvariti laku zaradu kao u slučaju bitcoina.
Upravo je laka zarada česta „navlakuša“ potencijalnim ulagačima, uprkos brojnim upozorenjima kako su kriptovalute, iako njihova vrednost raste na tržištu, i dalje visokorizična ulaganja koja, uz nedostatak pravne zaštite, nose i rizik od hakerskih napada.
Državni izleti u gerilu
Premda su prethodnu godinu mnogi proglasili za „godinu kriptovaluta“, stavovi oko njihove upotrebe su krajnje oprečni, pre svega oko toga koliko su kriptovalute, zbog svoje anonimnosti, pogodne za zloupotrebe i umnožavanje ilegalnih transakcija. Podele su evidentne i tamo gde bi se najmanje očekivale – među samim vladama u različitim zemljama, budući da neke države najavljuju strategiju „ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se“, odnosno kreiranje sopstvene kriptovalute pod državnom kontrolom. Aktuelan primer je Izrael, koji ne krije da razmišlja o kreiranju „digitalnog šekela“ pod kontrolom vlade i to s ciljem da se uspešnije izbori s ilegalnim finansijskim tržištem, koje prema procenama premašuje petinu ukupne finansijske trgovine u toj zemlji.
Nauprot tome, zvanični Bern, odnosno vlast u državi koja je uvek slovila kao vrlo blagonaklona za „allternativne finanijske koncepte“, izražava veliku zabrinutost zbog sve veće popularnosti kriptovaluta na švajcarskom finansijskom tržištu. Naime, prema podacima konsultantske kuće PwC, od 10 najvećih inicijalnih ponuda kriptovaluta (ICO) u 2017. godini, Švajcarska je privukla njih četiri i sa ukupnom vrednošću ovog tržišta od 550 miliona dolara, zauzela je drugo mesto u svetu, odmah iza SAD, čije ICO tržište je vredelo 580 miliona dolara. Analitičari, pak, predviđaju da bi Švajcarskoj u privlačenju ICO-a mogao uskoro biti glavni konkurent Gibraltar, prva država s regulatornim okvirom za inicijalnu ponudu kriptovaluta.
Među mnoštvom suprotstavljenih komentara povodom ovakvih trendova, svakako je zanimljivo izdvojiti mišljenje tehnološkog milijardera Bila Gejtsa, koji je do pre nekoliko godina i sam bio zagovarač kriptovaluta, da bi danas bio njihov najveći protivnik, uz upozorenja da one predstavljaju okidač za gubitak kontrole nad pokušajima finansijskih zloupotreba, te da ulaganja u digitalne valute nose višestruko veće rizike od ulaganja u akcije.
Zato ne čudi da se svi iole ozbiljniji analitičari klone bilo kakvih dugoročnijih procena šta će se dalje dešavati sa ovom „gerilom“ na finansijskom tržištu, izuzev da neminovno sledi žestoka bitka između njenih pobornika i poreznika.
Deset najuspešnijih kriptovaluta u 2017. godini nakon bitcoina
RIPPLE
cena: 0,69 dolara; simbol: XRP; tržišna kapitalizacija: 27 milijardi dolara; osnivači: Arthur Britto, David Schwartz i Ryan Fugger
ETHER
cena: 545 dolara; simbol: ETH; tržišna kapitalizacija: 53,6 milijardi dolara; osnivači: Vitalik Buterin, Gavin Wood i Jeffrey Wilcke
BITCOIN CASH
cena: 1.018 dolara; simbol: BCH; tržišna kapitalizacija: 17,34 milijardi dolara; osnivač: tim ljudi koji je odlučio da se odvoji od bitcoin blockchaina
CARDANO
cena: 0,20 dolara; simbol: ADA; tržišna kapitalizacija: 5,30 milijardi dolara; osnivač: Input Output Hong Kong (IOHK)
LITECOIN
cena: 166 dolara; simbol: LTC; tržišna kapitalizacija: 9,27 milijardi dolara; osnivač: Charlie Lee, bivši radnik Googlea
STELLAR
cena: 0,24 dolara; simbol: XLM; tržišna kapitalizacija: 4,53 milijarde dolara; osnivači: Jed McCaleb i Joyce Kim
NEM
cena: 0,30 dolara; simbol: XEM; tržišna kapitalizacija: 2,7 milijardi dolara; osnivač: NEM Foundation, predsednik Lon Wong
IOTA
cena: 1,33 dolara; simbol: MIOTA; tržišna kapitalizacija: 3,69 milijardi dolara; osnivači: David Sønstebø, Sergey Ivancheglo, Dominik Schiener i Dr. Serguei Popov
DASH
cena: 421,40 dolara; simbol: DASH; tržišna kapitalizacija: 3,35 milijardi dolara; osnivač: Evan Duffield
MONERO
cena: 213,75 dolara; simbol: XMR; tržišna kapitalizacija: 3,39 milijardi dolara; osnivač: anoniman
Izvor: CoinMarketCap, cene i tržišne kapitalizacije na dan 21. mart 2018. godine
Kriptobogataši
Američki časopis „Forbes“ već tradicionalno objavljuje liste najbogatijih ljudi na svetu, ali je ove godine po prvi put objavio i imena deset najuspešnijih kriptobogataša. Oni su nepoznati najširoj javnosti, ali ih povezuje to što su relativno mladi i svoje bogatstvo u kruptovalutama su uglavnom stekli tokom poslednjih godinu dana, a američki časopis iznosi samo procene koliko bi ono trenutno moglo da iznosi.
Na samom vrhu liste nalazi se suosnivač kriptovalute Ripple, Chris Larsen (7,5 do 8 milijardi dolara), a iza njega slede: Joseph Lubin, suosnivač Ethereuma (1 do 5 milijardi dolara), Changpeng Zhao, pokretač kriptomenjačnice Binance (2 milijarde dolara), najpoznatiji blizanci u poslovnom svetu koji se povezuju sa Fejsbukom, Cameron i Tyler Winklevoss (oko 1 milijarde dolara), naslednik bankarskog carstva, Matthew Mellon (1 milijarda dolara), Brian Amstrong, osnivač berze kriptovaluta Coinbase (nešto manje od 1 milijarde dolara), investitor Matthew Roszak, javnosti poznat kao promoter bitcoina (nešto manje od 1 milijarde dolara), Anhony Di Lorio, suosnivač Ethereuma (750 miliona do 1 milijarde dolara) i Brock Pierce, bivša dečja glumačka zvezda i jedan od pionira kriptovaluta (najmanje 1 milijarda dolara).
Vladimir Adonov