Mada će usaglašavanje našeg poreskog sistema sa pravilima i praksom EU u ovoj oblasti imati i pozitivnih i negativnih poreskih posledica, taj proces će generalno unaprediti domaću privredu i omogućiti da poslovanje privrednih subjekata bude značajno lakše, transparentnije i efikasnije.
Srbiji u procesu pristupanja EU predstoji i usaglašavanje poreskog sistema sa pravilima i praksom koji važe u Uniji, kroz pregovaračko poglavlje 16 „Oporezivanje“. Budući da se naš poreski sistem zasniva na kontinentalnom pravu, on se može relativno brzo prilagoditi poreskim sistemima drugih država sa sličnim pravnim tekovinama. Osnovni poreski oblici u Evropskoj uniji (poput poreza na dodatu vrednost, poreza na dobit pravnih lica, poreza na dohodak fizičkih lica i sl.) najvećim delom postoje i u Republici Srbiji, samo u obliku prilagođenom privredi i praksi zemalja koje nisu članice Unije.
U okviru poreskog sistema EU, porez koji je u najvećem stepenu usklađen između zemalja članica je porez na dodatu vrednost. Ostali poreski oblici poput poreza na dobit pravnih lica i poreza na dohodak fizičkih lica su usaglašeni u znatno manjoj meri. Stoga, i poreski oblici u Republici Srbiji koji se mogu najbolje prilagoditi propisima EU se tiču poreza na potrošnju (najpre poreza na dodatu vrednost). Na nivou Evropske unije, porez na dodatu vrednost je usaglašen između zemalja članica putem jedinstvene direktive koja daje osnovne smernice za oporezivanje potrošnje, dok su detaljna pitanja rešena lokalnim zakonima i podzakonskim aktima svake od zemalja članica.
Ono što je u državama koje nameravaju da postanu članice Unije potrebno uraditi jeste pripremiti njihova lokalna zakonodavstva za prilagođavanje pripisima Zajednice. U Srbiji je to već u određenom stepenu urađeno, pre svega poslednjim izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost (naročito u smislu izmena pravila koja se tiču mesta prometa usluga, ukidanja pojedinih poreskih oslobođenja koja ne postoje u zakonima i praksi EU, omogućavanja imenovanja poreskih punomoćnika stranih lica za porez na dodatu vrednost i sl.).
Prednosti i izazovi
Jedan od glavnih izazova biće činjenica da će pristupanje EU u jednom momentu dovesti do ukidanja granica za protok dobara iz Republike Srbije ka drugim državama članicama i u obrnutom smeru. To znači da nakon pristupanja Srbije Uniji, porez na dodatu vrednost na uvoz proizvoda iz drugih zemalja članica više neće obračunavati naši carinski organi, već će to činiti primaoci proizvoda putem internog obračuna, tj. primenom „reverse charge“ mehanizma. Međutim, za uvoz dobara u Srbiju iz zemalja koje nisu članice EU, porez na dodatu vrednost će i dalje obračunavati carinski organi. Za razliku od toga, otpremanje proizvoda iz naše zemlje u druge države članice EU biće oslobođeno poreza na dodatu vrednost u Republici Srbiji (kao što je i trenutno izvoz dobara iz Republike Srbije u druge države oslobođen ovog poreza).
Pored toga, doći će do promena poput lakše registracije poreskih obveznika iz drugih zemalja članica za svrhe poreza na dodatu vrednost u Republici Srbiji, lakše konsignacione prodaje dobara u Republici Srbiji od strane preduzeća iz drugih država članica, primene pravila „triangulacije“ i sl.
Izmeniće se i propisi u vezi sa olakšicama i oslobođenjima. Pojedina oslobođenja koja daju određene beneficije pojedinim licima (npr. porodicama sa decom, kupcima prvog stana i sl.) će verovatno biti ukinuta (neka već i jesu u određenom stepenu), s obzirom na to da poreski propisi EU ne dozvoljavaju favorizovanje pojedinih kategorija privrednih subjekata kroz poreske zakone, već zahtevaju isti poreski tretman svih obveznika, dok se pomoć pojedinim kategorijama privrednih subjekata ili stanovništva može obezbediti primenom drugih „neporeskih“ zakona.
Evidencije koje će obveznici poreza na dodatu vrednost biti u obavezi da vode biće prilagođene propisima EU, a jedna od evidencija za koje se može očekivati da bude uvedena odnosi se na isporuke i prijem robe između zemalja članica.
Osim poreza na dodatu vrednost, jedan od velikih izazova će biti i prilagođavanje propisa o akcizama. Ovi propisi ni u Evropskoj uniji nisu jedinstveni niti usaglašeni, ali će svakako doći do izmena u smislu načina obračuna obaveze za akcizu u Republici Srbiji.
Poreski oblici koji se tiču direktnog oporezivanja, poput poreza na dobit pravnih lica i poreza na dohodak građana, ne mogu se u potpunosti prilagoditi propisima Unije, ali će svakako doći do određenih izmena zakonske regulative i prakse u ovom pogledu. Jedna od glavnih izmena biće olakšavanje prekograničnih transakcija u poreskom smislu. Ovo znači da će primenom pojedinih direktiva koje su u primeni u EU (poput „parent-subisidary“ direktive ili direktiva koje se tiču kamata i autorskih naknada) biti omogućeno da se pod pojedinim uslovima izvrši isplata određenih prihoda iz Republike Srbije ka licima poreskim rezidentima drugih zemalja članica, bez obaveze plaćanja poreskih obaveza u vezi sa porezom na dobit pravnih lica.
Takođe, u procesu prilagođavanja propisima Unije, može se uočiti i postepeno ukidanje poreskih podsticaja i olakšica u srpskom Zakonu o porezu na dobit pravnih lica. Primeri za to su skraćenje perioda za prenošenje poreskih i kapitalnih gubitaka sa deset na pet godina i ukidanje poreskog kredita za porez na dobit pravnih lica po osnovu ulaganja u osnovna sredstva obveznika. Postoje naznake da će u pristupnim pregovorima doći i do ukidanja desetogodišnjeg poreskog oslobođenja za porez na dobit pravnih lica, koje sada postoji za pravna lica koja u svoja osnovna sredstva za obavljanje delatnosti ulože najmanje jednu milijardu dinara i zaposle najmanje sto radnika. Ova vrsta poreske olakšice je takođe deo podsticaja koji će se moći regulisati posebnim zakonima, ali ne i poreskim.
Konačno, očekuje se da će komunikacija poreskih organa Republike Srbije i poreskih organa drugih država biti značajno unapređena. Ovo se pre svega odnosi na razmenu informacija u oblasti poreza na dodatu vrednost (koja će omogućiti lakšu identifikaciju aktivnosti kompanija iz jedne zemlje članice na teritoriji druge zemlje članice), kao i na razmenu informacija u oblasti elektronskih usluga, informacija o proizvođačima i trgovcima akciznim proizvodima i na razmenu informacija u oblasti prihoda od kapitala – naročito kamata na štednju.
Makroekonomski aspekt
Sa makroekonomskog aspekta može se očekivati značajan dodatni priliv stranih investicija na ovdašnjem tržištu, s obzirom na to da će nakon pristupanja Srbije Uniji poreski propisi, kao jedan od veoma važnih aspekata u poslovanju kompanija, biti usaglašeni sa najboljom regulativom i praksom evropskih zemalja. To bi trebalo da podstakne veći privredni rast i zapošljavanje u našoj zemlji. Međutim, ukoliko dođe do povećanja stope poreza na dodatu vrednost (što je česta pojava kod pristupanja države Evropskoj uniji), to može uticati na porast budžetskih prihoda, ali bi za negativnu posledicu imalo porast stope inflacije bar u prvoj godini primene.
Na nivou privrednih subjekata, promena poreskih propisa će s jedne strane poboljšati novčane tokove („cash flow“) kod kupovine dobara iz drugih zemalja članica, jer će umesto plaćanja carinskog poreza na dodatu vrednost primaoci dobara samostalno, internim putem obračunavati „reverse charge“ PDV koji je troškovno i novčano neutralan. S druge strane, ukidanje ili povećanje restrikcija za korišćenje olakšica kod poreza na dobit pravnih lica će usloviti veće poresko opterećenje pravnih lica koja su do sada mogla koristiti olakšice.
Premda iz navedenog proizilazi da će doći i do pozitivnih i do negativnih poreskih posledica, posmatrano u širem kontekstu celokupne državne politike i privrede, prilagođavanje poreskih propisa propisima EU je jedan od koraka koji će unaprediti domaću privredu i omogućiti da poslovanje privrednih subjekata bude značajno lakše, transparentnije i efikasnije.
Bojan Čepić, rukovodilac Odeljenja za poresko savetovanje u revizorsko konsultantskoj kompaniji BDO Srbija
jun, Finansije Top 2018.