Monstat je utvrdio da Crna Gora ima 122.462 stana više nego što ima porodica. Uz to, tada je bilo 59.000 praznih stanova i skoro 62.000 stanova koji su se koristili u letnjoj ili zimskoj sezoni. Od 2011, kada je bio popis, nastavljena je izgradnja stanova nesmanjenom brzinom.
Predsednik Odbora udruženja građevinarstva i industrije građevinskih materijala Privredne komore, Mile Gujić, tvrdi da je teško dati precizne informacije kolika je zarada investitora, jer cene gradnje konkretno u Podgorici (a i u drugim gradovima) zavise od kvaliteta lokacije, infrastrukture i drugih parametara koji utiču na tržišnu cenu stanova, piše Pobjeda.
– Prema analizi koju smo radili za potrebe naše firme za jednu lokaciju na Starom aerodromu u Podgorici gde je u pitanju izgradnja stambeno poslovnog objekta površine 9.000 m2 dobili smo slične podatke onima koje je dao Monstat – kazao je Gajić koji je zaposlen u firmi Normal kompani.
On tvrdi da je cena gradnje bila oko 700 EUR po kvadratu, dok je prodajna cena bila u proseku 890 EUR.
Prema rečima Gajića prosečna zarada investitora kada se odbije PDV bila je oko 150 EUR po kvadratu .
Iz kompanije Normal tvrde da na cenu koštanja utiču različiti faktori, isto tako i profit zavisi od više činilaca.
– Mi kao investitori u obavezi smo da pribavimo sredstva za finansiranje projekta, a sam projekat podrazumeva troškove kupovine zemljišta, izrade projektne dokumentacije, komunalnog opremanja, gradnje, prateće i nepredviđene troškove – kazali su iz kompanije Normal.
Iz kompanije Čelebić ističu da je nezahvalno komentarisati metodologiju Monstata i prosečno izračunatu cenu izgrađenog kvadratnog metra, ako je jasno da na tržištu nekretnina postoje značajne oscilacije u ceni izrade projekta, kupovine zemljišta, obračuna komunalija ili materijala koji se ugrađuju. U ovoj kompaniji tvrde da poslednjih godina na tržištu nekretnina u Crnoj Gori postoji pojava krajnje nelojalne konkurencije.
Ekonomski analitičar Predrag Drecun tvrdi da je odnos ponude i tražnje stanova bio povoljniji pre nekoliko godina i misli da se ulazi u zonu zasićenosti. Smatra da je to dobar posao za pojedinca, ali sa aspekta društva nije.
– Tržište nekretntina će se stabilizovati na neki normalni iznos profita. Uz prosečnu cenu koštanja kvadrata od 700 EUR, građanin može kupiti stan u izgradnji po 1.000 EUR za kvadrat. Ostaje dovoljno profita za građevinare, ali ovo postaje društveni problem. Dobar deo tih stanova ostaje neiskorišćen i nerentiran, tako da se radi o velikoj sumi umrtvljenog kapitala. Treba razmisliti o respekivnoj politici davanja građevinskih dozvola, jer je društvena šteta ogromna – ocenio je Drecun i dodao da se zbog migracija prodaju uglavnom dobre lokacije.
Prema njegovim rečima ako se pogleda prirodni priraštaj u Podgorici, nema razloga da se gradi toliko stanova, ali su kupci iz drugih delova države, čime se Crna Gora regionalno destabilizuje.
– Kad bi se te umrtvljene pare investirale u razvoj softvera, turističkih kapaciteta, male proizvodnje, poljoprivrede, možda bi bilo bolje – ističe Drecun.
Izvor: Seebiz, eKapija