Uporedo s rastom turizma u ekpanziji je i hotelska industrija u Srbiji, ali i nedostatak odgovarajućih radnika. Premda se razvoj ove delatnosti povoljno odražava na smanjenje nezaposlenih koji su se za nju školovali, i u ovom slučaju je evidentan raskorak između onoga što hotelijeri traže i raspoložive radne snage jer su najstručniji otišli u inostranstvo. Primera radi, veoma je teško pronaći kvalifikovanog poslastičara, a za to radno mesto se često prijavljuju i kandidati iz potpuno drugih profesija.
Osim medicinskih radnika koji masovno odlaze u Nemačku i ostale razvijene zemlje Evrope, u poslednje vreme se i u mnogim drugim delatnostima sve češće žale da ostaju bez radne snage: od transportnih preduzeća, koja upozoravaju da je za samo nekoliko godina iz Srbije otišlo 5.000 vozača, do industrija u usponu, poput hotelske, u kojoj se na razne načine dovijaju kako bi zadržali odgovarajuće kadrove.
Rast turizma u našoj zemlji podstakao je i hotelsku ekspanziju, pa prema podacima Udruženja hotelijera i restoratera Srbije (HORES), od 2012. godine je izgrađeno 80 novih hotela vrhunskog kvaliteta, u hotelsku industriju uloženo je milijardu dolara, a u restoratersku 600 miliona. Uskoro bi Srbija trebalo da dobije još pet novih luksuznih hotela, kako bi se odgovorilo na potrebe tržišta, ali se postavlja pitanje ko će u njima raditi, obzirom da je prema rečima Georgija Genova iz HORES-a, u poslednje tri do četiri godine iz zemlje otišlo više od 20.000 turističkih i ugostiteljskih radnika, najćešće iz ekonomskih razloga.
Raskorak na tržištu radne snage
Dodatni problem za hotelijere, navode u HORES-u, predstavlja činjenica da rast turizma iz godine u godinu i proširenje smeštajnih kapaciteta ne prate promene u obrazovanju potrebnih kadrova, budući da u Srbiji i dalje postoje samo tri stručne turističke škole i još 80 škola koje imaju odvojene smerove za turizam.
S druge strane, podaci Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) ukazuju da nisu svi obrazovni profili u oblasti turizma i ugostiteljstva podjednako traženi. Prema evidenciji ove institucije za period od januara 2017. do marta 2018. godine, poslodavci iz turističke delatnosti najviše su tražili prodavce turističkih aranžmana, recepcionere, turističke tehničare, agente prodaje hotelskih kapaciteta. U pomenutom periodu bili su traženi i turistički animatori, viši referenti turizma, turistički menadžeri, turizmolozi, ekonomisti za turizam, promoteri, rukovodioci turističkih agencija i organizatori turističkih putovanja.
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje navode i da uprkos primetnom rastu interesovanja za kadrove iz ove industrije, tražnja i dalje zaostaje u odnosu na broj nezaposlenih koji se nalaze na evidenciji. Premda je taj raskorak manji nego u mnogim drugim delatnostima, on je primetan i kod najtraženijih turističkih profila. Primera radi, u prva dva meseca ove godine poslodavci su Službi dostavili zahteve za zapošljavanjem 54 recepcionera i jednog organizatora ugostiteljsko-hotelijerskog poslovanja, a na evidenciji je bilo 70 recepcionera bez posla i 51 organizator ugostiteljsko-hotelijerskog poslovanja. Krajem februara 2018. godine, evidentirano je 21.473 nezaposlenih iz oblasti ugostiteljstva i turizma, a mesečno se do tada zapošljavalo u proseku oko 1.200 osoba sa evidencije.
Očigledan nesklad između apela predstavnika hotelske industrije za nedostajućim radnicima i evidencije o nezaposlenima iz te delatnosti upućuje na boljku koja prati i mnoge druge privredne grane. Prva je neravnomerni regionalni razvoj koji utiče i na neravnomernost ulaganja, pa u pojedinim opštinama i gradovima sa velikim brojem investitora radna snaga nedostaje, dok je u onima bez razvijene privrede ima na pretek. Dodatno, unutar Srbije mobilnost radne snage je minimalna, nasuprot trendu odlaska u inostranstvo. U razvijenije zemlje, pak, uglavnom idu oni koji su najstručniji, navode u HORES-u, pa je drugi problem u ponudi i tražnji za kadrovima pitanje koliko je raspoloživa radna snaga i odgovarajuća po svom kvalitetu za potrebe hotelijera.
„Poslastičari“ iz drugih profesija
Beograd prednjači i po broju turista i po broju novoizgrađenih hotela, ali je nedostatak ogovarajućih kadrova takođe „ u vrhu“ problema ovdašnjih hotelijera. „Iz godine u godinu sve je teže pronaći kvalitetne zaposlene, ali ’Metropol Palace’ još uvek uspeva u tome zato što kao članica sistema ‘Mariott International Inc.’ nudimo dobre radne uslove i na dobrom smo glasu u struci“, kaže za B&F Luka Vakić iz HR službe ovog hotela.
Ipak, Vakić takođe upozorava da sve veći broj turističkih radnika odlazi u inostranstvo, najčešće na kruzere i u hotele i restorane tokom letnje sezone. Ne privlače ih uvek samo razvijene zemlje – mnogi od njih odlaze da rade u primorskim zemljama u našem okruženju. Iz tog razloga „Metropol Palace“ povremeno ima problem sa pronalaženjem konobara za određene događaje, kada je potrebno unajmiti dodatnu radnu snagu. Ali to nije njihov najveći izazov.
„Najteže pronalazimo dobre poslastičare. Uvek kada smo oglašavali potražnju za ovom profesijom dobijali smo mali broj prijava, a među njima je često bilo kandidata koji nemaju tražene kvalifikacije i, štaviše, obrazovali su se za druge profesije, poput ekonomije“, kaže Vakić i dodaje da su hotelima visoke kategorije potrebni iskusni kadrovi sa dobrim praktičnim ali i teorijskim znanjima: „Nama je veoma važno da kandidati za posao dobro govore engleski, a poželjno je da znaju i još neki strani jezik. Kod nas odseda veliki broj gostiju iz inostranstva, kojima veoma prija kada im se obratite ili ih bar pozdravite na njihovom jeziku. Naravno, ne možemo insistirati da kadrovi koje zapošljavamo govore, na primer, kineski jezik, ali to postaje sve veći problem upravo zato što ubrzano raste broj turista iz Kine. Slična je situacija i sa porastom turista iz zemalja poput Izraela, Turske i Irana“.
Zadovoljan turista je najbolji promoter
„Metropol Palace“ je u potrazi za odgovarajućim kadrovima uspostavio saradnju sa Visokom hotelijerskom školom, čiji studenti često leti obavljaju obaveznu praktičnu nastavu u ovom hotelu. Iskustva su, prema rečima Vakića, veoma pozitivna jer studenti dolaze sa zavidnim nivoom znanja, zbog čega im hotel posle prakse često ponudi zaposlenje. Međutim, i među njima ima onih koji radije odlaze u inostranstvo. „To je razumljivo, jer osim ekonomskih razloga, mladi ljudi imaju i želju da se osamostale, da steknu nova iskustva i upoznaju različite kulture”, objašnjava Vakić. Dešava se i da hotel, u nedostatku kadrova, preko oglasa ili preporuka pronađe osobe koje imaju bar deo potrebnih kvalifikacija i sposobnosti, pa im ponudi mogućnost usavršavanja.
Naš sagovornik ističe da takvo „dovijanje“ ne može biti dugoročno sistemsko rešenje, te da je, između ostalog, potrebno i više promovisati kakve mogućnosti pruža ugostotiljska delatnost. „U Srbiji neprekidno raste broj turista, pa time i hotela, što pokazuje da cela ova industrija ima perspektivu na tržištu a što donosi i sve bolje uslove rada. Osim toga, meni lično, bilo bi drago kada bismo mladima koji se nalaze pred izborom budućeg zanimanja mogli da pružimo uvid u to šta sve ovaj posao nudi. Lep je osećaj kada se na kraju radnog dana setite koliko ste gostiju usrećili, koliko ste osmeha izmamili i kako ste predstavili svoju zemlju turistima iz inostranstva“, kaže Vakić.
Nažalost, dodaje, našu zemlju u inostranstvu i dalje neopravdano prati loš glas, stečen u ranijim vremenima. Reakcije stranih gostiju su, ističe – potpuno suprotne. „Strani turisti su oduševljeni ljubaznošću ljudi i bogatom turističkom ponudom Beograda, počev od kvalitetnih i pristupačnih restorana pa sve do kulturnih sadržaja. Gotovo uvek kući odu nasmejani, noseći lepe utiske sa sobom koje potom prepričavaju svojim prijateljima i poznanicima, i na taj način doprinose boljem imidžu naše zemlje”, zaključuje Vakić.