Tinjajuću polemiku ne samo među političarima, već i u medijima, ko je gubitnik a ko dobitnik po osnovu članstva u Evropskoj uniji, rasplamsala je najnovija analiza ekonomiste Tome Piketija. Naime, jedan od najpoznatijih istraživača nejednakosti u svetu tvrdi da se iz novih članica EU odliva daleko više novca nego što se u njih uliva iz evropskih fondova. Kao glavni razlog za takvu neravnotežu navodi to što su kompanije iz razvijenijeg dela Unije, a posebno iz Nemačke, svojim ulaganjima preuzele vlasništvo nad polovinom privrede, odnosno nad polovinom preduzeća u državama centralne Evrope.
Finansijska neravnoteža među članicama EU i kriza u odnosimeua koja iz toga proizilazi, ponovo je jedna od udarnih tema u vodećim evropskim medijima. U tekstovima se podseća kako se godinama tvrdilo da su države centralne Evrope, koje su nakon 2004. godine masovno ušle u Evropsku uniju, isključivo dobitnice evropskih integracija. Međutim, prošlih nekoliko godina ekonomisti i političari u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj sve manje govore o dobicima od Unije, a sve više o finansijskim gubicima. Mediji ističu da je to za pojedine analitičare jasan znak poremećenih odnosa i daljeg produbljivanja krize među državama članicama, jer kada članovi neke zajednice počnu da raspravljaju o tome ko od koga ima više koristi, to je upozorenje da duboko preispituju međusobne odnose.
Dodatni podstrek da ova tema ponovo bude u centru medijske pažnje dao je Toma Piketi, čuveni francuski ekonomista i jedan od najpoznatijih istraživača nejednakosti u svetu. Piketi je na svom blogu objavio grafikon koji pokazuje da pozamašan priliv novca iz evropskih fondova za srednjoevropske članice EU ne znači finansijski dobitak. Naprotiv, prema analizi Piketija, iz novih članica daleko više novca se odliva, nego što se u njih uliva iz evropskih fondova.
Bogati uzimaju više, a daju manje
Razlog za takvu neravnotežu jeste to što su kompanije iz razvijenijeg dela Unije, a posebno iz Nemačke, svojim ulaganjima preuzele vlasništvo nad polovinom privrede, odnosno polovinom preduzeća u tim zemljama, tvrdi Piketi. Na osnovu tog vlasništva, zapadni investitori izvlače zaradu u inostranstvo, a čiji ukupni iznos daleko premašuje novac koji zemlje članice iz centralne Evrope dobijaju iz fondova EU. Ukratko, bogati uzimaju siromašnima više nego što im daju, prenose novinari glavni Piketijev zaključak.
Poznati ekonomista navodi da je između 2010. i 2016. godišnji neto odliv profita i dohodaka od vlasništva iznosio prosečnih 4,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Poljskoj, u Mađarskoj 7,2 odsto, u Češkoj 7,6 odsto, a u Slovačkoj 4,2 odsto. To je značajno smanjilo nacionalni dohodak spomenutih zemalja. U isto vreme, godišnji neto priliv tih država iz evropskih fondova – a to je razlika između njihovih uplata i isplata iz budžeta Evropske unije – u Poljskoj je iznosio 2,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), u Mađarskoj 4 odsto, u Češkoj 1,9 odsto, a u Slovačkoj 2,2 odsto.
„U Parizu, Berlinu ili Briselu, ljudi ne mogu razumeti to što zemlje, koje su imale koristi od ogromnih javnih transfera, nisu zahvalne“, kaže Piketi, misleći na novac iz fondova Evropske unije. „No, u Varšavi ili Pragu događaji se tumače potpuno drugačije“, dodaje francuski ekonomista, koji smatra da Uniju treba preurediti tako da se poveća kontrola nad ponašanjem kapitala, kako bi se smanjile nejednakosti unutar društava i među članicama EU.
Investitori nisu humanitarci
Međutim, prema mišljenju Žolta Darvaša, mađarskog ekonomiste koji radi u briselskom institutu Brojgel, takav način razmišljanja nije dobar, jer „pothranjuje raspoloženje protiv Evropske unije“, prenose mediji. Piketijevi podaci, „možda i nenamerno, sugerišu da članstvo u Evropskoj uniji pomenute srednjoevropske zemlje dovodi u finansijski gubitak, što je zaključak koji se iz tih podataka ne može izvesti“, kaže mađarski ekonomista i ocenjuje da Piketijeva metodologija nije odgovarajuća.
Kao temeljni argument protiv teze da ekonomski jače članice iskorišćavaju slabije, Darvaš navodi činjenicu da su strana ulaganja – zajedno s novcem iz EU fondova – uveliko doprinela ubrzanom i natprosečnom privrednom rastu u državama centralne Evrope. Darvaš ističe da je bruto nacionalni dohodak (BND) Češke skočio 37,4 odsto u razdoblju koji Piketi analizira, Mađarske 23,1 odsto, Poljske 61,8 odsto, Slovačke 67,1 odsto, a Nemačke – koja se proziva kao glavni profiter – 22,2 odsto.
Mediji prenose kako Darvaš podseća Piketija da investitori nisu humanitarci, već „očekuju povraćaj ulaganja“. Osim toga, dodaje Darvaš, srednjoevropske zemlje se i dalje takmiče u tome koja će od njih privući više ulagača, kroz snižavanje poreza i davanje drugih olakšica. Na taj način, njihove vlade dodatno povećavaju zarade stranih kompanija. Strani ulagači, takođe, najčešće daju radnicima plate koje su više od nacionalnog proseka.
Mediji u Mađarskoj, međutim, komentarišu da se u ovoj zemlji mnogi ne bi složili sa stavovima svog sunardonika u briselskom institutu, uključujući i premijera Viktora Orbana. Novinari podsećaju da je Orban više puta u proteklim godinama tvrdio kako je Mađarska nakon 1990. godine, i pored političkih sloboda, bila „ranjiva i eksploatisana“. Orban je tvrdio da je novac iz Mađarske izvlačen kroz nekoliko kanala, pri čemu je isticao „profite stranih banaka, naduvanu referentnu kamatnu stopu centralne banke, kao i kredite banaka vezane za stranu valutu“. No, Orban veruje da Mađarska, pod vlašću njegove stranke, ponovno vraća finansijsku i političku autonomiju, piše „Budapest Times“.
Evropa profitera i Evropa jeftinih radnika
U pojedinim medijskim komentarima se, pak, ocenjuje da se Piketi i Darvaš razilaze zato što imaju različite pristupe. I jedan i drugi zalažu se za jačanje Evrope, pri čemu Darvaš želi da zaštiti strana ulaganja, odnosno slobodu kretanja kapitala, a Piketi želi da ograniči slobodu za kapital zbog očuvanja socijalnog mira, odnosno smanjivanja nejednakosti. Darvašu je teško da razume zašto u vladama srednjoevropskih država jača raspoloženje protiv Evropske unije, iako su te zemlje od nje imale ogromne koristi. Odgovor se prema pojedinim komentatorima, može potražiti i u stavovima koje je izneo Lubomir Zaoralek, bivši ministar spoljnih poslova Češke, dok je vodio kampanju za parlamentarne izbore u oktobru prošle godine.
Zaoralek je, između ostalog, časopisu „Financial Times“, izjavio sledeće: „Statistika pokazuje da svake godine do 300 milijardi kruna, odnosno oko 11 milijardi evra, ili do 9 odsto bruto društvenog proizvoda odlazi iz zemlje. Ta dva problema – niske plate i izvlačenje kapitala – međusobno su povezani i dele naš kontinent na Evropu profitera i Evropu jeftinih radnika. To vidimo kao glavni problem naše zemlje. Ne želimo da budemo ekonomija niskih troškova“.
Indikativno je, pišu mediji, da su Češka i većina novih članica EU prošle godine omogućile znatno povećanje prosečnih plata zaposlenih, u rasponu od 7 do 15 odsto, kako bi smanjile iseljavanje na Zapad.
Polemika između Piketija i Darvaša pojavila se u trenutku kada se u Uniji vodi rasprava o mogućem smanjenju budžeta EU, koji iznosi gotovo 160 milijardi evra godišnje. Zbog odlaska bogate Britanije, nakon 2020. godine uplate u budžet će se smanjiti za 13 milijardi evra. U isto vreme, bogate članice poput Holandije, Austrije, Danske i Švedske već su dale do znanja kako nisu spremne da zbog toga povećaju svoje uplate.