Prognoze Odeljenja ekonomskih istraživanja Addiko Grupe ukazuju na rast BDP-a od 4,0% u 2018. godini, usled snažnog rasta u prvoj polovini godine, uz očekivanja bolje investicione klime i dobre poljoprivredne sezone, uprkos usporavanju rasta evrozone.
Odeljenje ekonomskih istraživanja Addiko banke objavilo je novu publikaciju „Kvartalni vodič kroz finansijske i tržišne trendove“, u kome se predviđa dalje ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije u 2018. godini od 4,0%, zahvaljujući boljoj investicionoj klimi, uspešnijoj poljoprivrednoj sezoni i boljim prognozama u odnosu na prvobitna očekivanja za prvu polovinu godine. Predviđa se slična dinamika rasta u drugoj polovini godine, uz podsticaj rasta potrošnje, direktne strane investicije i izgradnju puteva. Dalji rast potrošnje se ostvaruje zahvaljujući porastu stope zaposlenosti i plata, snažnijem potrošačkom kreditiranju, kao i većoj budžetskoj potrošnji. Inflacija je neočekivano niska usled jačanja dinara, snižavanja uvoznih cena i niske stope inflacije prehrambenih proizvoda. Od aprila pa nadalje (1,1% na godišnjem nivou) se očekuje jače tržište rada, veće cene robe široke potrošnje i snažnija domaća potražnja, koja je podržana fiskalnom ekspanzijom i razvojem privatnog sektora, što će rezultirati ponovnim povećanjem indeksa potrošačkih cena, koji će do jeseni dostići 2%. Nadolazeći rizici proizlaze iz cena robe široke potrošnje i snažnijeg rasta zarada, dok snažan dinar i stabilnija poljoprivredna sezona mogu zaustaviti rast cena prehrambenih proizvoda. Kao rezultat navedenih parametara, Odeljenje ekonomskih istraživanja Addiko Grupe prognozira nižu stopu prosečne inflacije u 2018. godini od 1,8%.
Iako je rast evro zone usporio, ambijent ostaje podsticajan, pa, uz povećanje tržišnog udela srpskih izvoznika i jači izvoz poljoprivrede, prognoze ukazuju na dvocifreni rast (10% rasta na godišnjem nivou) izvoza robe u drugoj polovini 2018, kao i u 2019. godini. Očekuje se da će dalji porast investicione potražnje, uvoza robe široke potrošnje i viših cena robe dovesti do umerenog trgovinskog deficita u ovoj godini (~11% BDP-a). Uprkos tome, rekordne doznake stranih radnika i smanjenje investicionog deficita donekle će umanjiti deficit platnog bilansa na iznos od 5,5% BDP-a. Istovremeno, povećanje proizvodnje, povećanje profita nerezidentnih banaka, projekti u sektoru nekretnina i privatizacije, uz porast stope izmeštanja poslovnih procesa i bolju poslovnu klimu dovode do rasta direktnih stranih investicija do nivoa od blizu 6,5% BDP-a.
S obzirom na neizvestan spoljašnji uticaj, ublaženu baznu inflaciju u Srbiji, predvidivu normalizaciju monetarne politike od strane FED-a i Evropske centralne banke, očekuje se se prvo povećanje stope rasta referentne kamatne stope (25bp) Narodne banke Srbije u prvom kvartalu 2020. godine. Sa smanjenjem domaćeg javnog duga i nastavkom solidnih fiskalnih rezultata i znatno nižim potrebama za finansiranjem, dugoročni dinarski prinosi imaju dalji potencijal niskih potraživanja. U međuvremenu, ukoliko bi se pad cena duga na EM tržištima sa visokim prinosima nastavio, usled pogoršavanja globalnih perspektiva, rasta cene nafte i trgovinskih/političkih tenzija, dolarske kamate u Srbiji bi mogle da porastu. Iako je neizvesnost u kratkom roku visoka, kada se prašina slegne, predviđa se interesovanje za poboljšanje srpskih makro / fiskalnih osnova, novi reformski orijentisani sporazum sa MMF-om i perspektive uključivanja EM indeksa.
Posle visokog budžetskog suficita od 1,2% BDP-a u 2017. godini, fiskalna disciplina je zadržana u prvom polugodištu 2018. godine, zahvaljujući stalnom porastu prihoda od poreza. Istovremeno, rashodi su porasli za 6% u odnosu na prethodnu godinu, usled povećanih kapitalnih investicija (naročito na polju infrastrukturnih projekata) i rasta penzija, što je delimično nadoknađeno dodatnim kamatama i smanjenjem garancija.
Međutim, očekuje se da budžetski suficit padne na 0,5% BDP-a u 2018. godini, u vezi sa ubrzanjem rasta kapitalnih izdataka i povećanjem plata i penzija. Zahvaljujući čvrstoj fiskalnoj konsolidaciji, snažnijem rastu BDP-a, održivom primarnom višku i jačem dinaru, očekuje se dalje smanjenje javnog duga prema nivou od 57,5% BDP-a, što otvara put za jačanje rejtinga zemlje.
U 2018. godini analitičari Addiko banke očekuju kreditni rast od oko 8%, podstaknut kreditiranjem privatnog sektora na osnovu dobrih prognoza na polju rasta potrošnje i investicija, uz podršku konstantno niskih kamatnih stopa i snažne konkurencije.
Najnoviji bilansi banaka su otvorili više prostora za novi rast kreditiranja, a ova praksa će se verovatno nastaviti, doprinoseći smanjenju koeficijenta nenaplativih potraživanja (NPL) u 2018. godini na nivo od 8,5%, prema procenama ekonomskih stručnjaka Addiko banke.