Država i lokalne samouprave ne beže od zaduživanja za izgradnju infrastrukture, a na raspolaganju im stoje krediti poslovnih banaka, evropskih i međunarodnih finansijskih institucija, kao i državnih banaka drugih zemalja, spremnih da ulazak sopstvenih kompanija na naše tržište podrže kreditnim linijama. Neke lokalne samouprave su manje infrastrukturne projekte finansirale i putem municipalnih obveznica, večite „značajne a neiskorišćene šanse“ na domaćem finansijskom tržištu.
Kada je reč o zaduživanju za izgradnju infrastrukture, a sudeći prema podacima iz Zakona o budžetu za 2018. godinu, Srbija planira saradnju s velikim evropskim i međunarodnim bankama poput Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Evropske investicione banke (EIB) i Svetske banke (WB), zatim sa državnim bankama poput Nemačke razvojne banke KfW ili Kineske uvozno-izvozne banke, a na spisku (potencijalnih) zajmodavaca našla se i Vlada Turske sa 16 miliona dolara vrednim programom izgradnje putne infrastrukture u nerazvijenim opštinama.
I dok je uvek neizvesno koliko će od planiranih projektnih i programskih zajmova ukupne vrednosti 2,1 milijarde evra biti realizovano, deo budžeta koji se odnosi na stanje spoljnog i unutrašnjeg duga pruža informacije o vrlo izvesnim kamatama koje država plaća na podignute zajmove. Tako, recimo, 253 miliona evra vredan kredit Međunarodne banke za obnovu i razvoj IBRD otplaćujemo po kamati koja se izračunava po formuli šestomesečni EURIBOR+promenljiva marža. I drugi IBRD zajmovi poput onoga za zdravstvo, hitne sanacije posledica poplava ili razvoj i restrukturiranje državnih preduzeća odobreni su uz istu kamatu, dok recimo njihov kredit za rehabilitaciju puteva i unapređenje bezbednosti saobraćaja uz 6M EURIBOR podrazumeva fiksnu maržu od 0,55%.
Što se tiče saradnje sa EBRD, između ostalih otplaćujemo 59 miliona evra vredan kredit za Koridor 10 uz kamatu 6M EURIBOR+1%, dok za dve godine treba da počne otplata glavnice 250 miliona evra vrednog kredita EIB za Koridor 10, čija kamata će biti, kako piše u budžetu „fiksna/varijabilna po tranšama“.
Začinjene fiksne kamate i „kamatice“
„Kineski“ krediti listom su odobreni sa fiksnom kamatnom stopom. Ovogodišnja rata pozajmice od 156,7 miliona dolara za most Zemun-Borča bila je 16 miliona dolara, a kredit je odobren po fiksnoj kamatnoj stopi od 3%. Po istoj ceni od iste Export-Import Bank of China odobrena je i pozajmica za prvu fazu projekta Kostolac B, vredna 215 miliona dolara, dok je za izgradnju autoputa Obrenovac-Ljig i Surčin-Obrenovac ugovorena povoljnija kamata od 2,5 odsto. Prve rate, inače, stižu na naplatu sledeće godine. Fiksnu kamatu od 4% otplaćujemo i za kredit od 259 miliona evra, koji je vlada Azerbejdžana odobrila za izgradnju putnih deonica Ljig-Boljkovci-Takovo.
Koliko su se kamate menjale iz godine u godinu možda najbolje odslikava cena dva kredita Nemačke razvojne banke KfW: za projekat rehabilitacije lokalnih sistema grejanja – faza 4, Srbija od 2015. otplaćuje 21 milion evra po fiksnoj kamati od 2,5 odsto, i trebalo bi da ga zatvori do 2023. godine. S druge strane, kredit od 14 miliona evra za rehabilitaciju vodovoda koji je naša zemlja počela da otplaćuje dve godine ranije, odnosno 2013. godine, plaćamo po paprenoj fiksnoj kamati od 6,17%. O značajnom padu kamata na takve kredite govori i cena pozajmice KfW-a za program vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda od 4 miliona evra, koji otplaćujemo od 2016. po kamati od 2%.
Poslovne banke i lokalna infrastruktura
Pored kratkoročnih kredita za „prevazilaženje nesklada u prihodima i rashodima budžeta“, kako jedna od poslovnih banaka „politički korektno“ opisuje postojanje deficita u opštinskoj kasi, lokalnim samoupravama na raspolaganju su i dugoročni krediti za ulaganje u infrastrukturu. Banka Inteza, recimo, nudi pozajmice iz posebno pribavljenih kreditnih linija, namenjenih isključivo finansiranju investicionih projekata. Rok dospeća je do 10 godina uz tri godine grejs perioda, a novac za takve kredite, osim same Inteze, obezbeđuju Razvojna banka Saveta Evrope, EIB i KfW. Dugoročni krediti namenjeni su, inače, lokalnim infrastrukturnim projektima poput rekonstrukcija ulica, poboljšanja javne rasvete i energetske efikasnosti, a može se finansirati i izgradnja i rekonstrukcija škola, vrtića, bolnica i sportskih objekata.
Sberbanka takođe nudi dugoročne kredite za finansiranje „kapitalnih investicionih rashoda“ lokalnih samouprava, a uslovi pod kojima te pozajmice odobrava razmatraju se pojedinačno, zavisno od mogućnosti korišćenja izvora finansiranja i samih zahteva lokalne samouprave. Što se tiče iznosa kredita, Sberbanka podseća da postoje određena ograničenja za potencijalne korisnike: iznos neizmirenog dugoročnog zaduživanja ne može biti veći od 15% ukupno ostvarenih tekućih prihoda budžeta lokalne vlasti u prethodnoj godini. Postoji i izuzetak, i to kod dugoročnih zaduživanja čiji je rok otplate najmanje pet godina. U tom slučaju, iznos glavnice i kamate koji dospeva u svakoj godini na sva neizmirena dugoročna zaduživanja može biti veći od 15%, ako dve trećine tekućeg suficita u odnosu na ukupno ostvarene tekuće prihode čine udeo veći od 15%.
Lokalne samouprave, osim putem kredita, novac za investiranje u infrastrukturu mogu da dobiju i uz pomoć finansijskog lizinga. Sogelease finansira 50% vrednosti projekta lokalne samouprave ili pravnog lica iz javnog sektora, i to iz sredstava EIB. Vrednost finansijskog lizinga ide od 40.000 do 25 miliona evra na najviše četiri godine, a projekti koji se finansiraju iz ovih sredstava moraju biti podrška razvoju lokalnog privatnog sektora, zdravstvene ili obrazovne infrastrukture, ili da se radi o investiciji u cilju ublažavanja ili prilagođavanja klimatskim promenama.
A od obveznica vrtić, bazen, kuglana, kanalizacija…
Iako Stalna konferencija gradova i opština sa različitim stranim i domaćim partnerima radi na promociji korišćenja municipalnih obveznica, gradovi i opštine se i dalje nerado odlučuju za ovakav sistem finansiranja razvoja infrastrukture. Među pionirima takvog načina prikupljanja novca za investicije su Šabac, Novi Sad, Pančevo i Stara Pazova. Šabački projekat obnove zatvorenog bazena privukao je veliku pažnju medija baš zbog odluke da se emituju municipalne obveznice, i to indeksirane u evrima, sa 6 odsto kamate i rokom dospeća od 7 godina, sa dve godine grejs perioda. Emisija je krajem 2014. rasprodata za dva dana, prikupljeno je 400 miliona dinara, a zatvoreni bazen je proradio sledeće godine.
Stara Pazova je obveznice izdala pod sličnim uslovima ali na rok dospeća od pet godina, a sa prikupljenih 125 miliona dinara finansirala je izgradnju vrtića u naselju Belegiš i sportske hale sa kuglanom pri školi u Golubincima, kao i rekonstrukciju i uređenje centra opštine.
Ako se uzme u obzir da se grad Pančevo u emisiju obveznice upustio 2012. godine, ne treba da iznenadi visina kamate: emisija vredna 107 miliona dinara sa deviznom klauzulom, izdata je sa rokom dospeća od sedam godina i nominalnom kamatnom stopom od maksimalno euribor 3M +7,45% na godišnjem nivou. Gradska uprava tada je skrenula pažnju da bi kamata na kredit u istom iznosu pod sličnim uslovima iznoslila 9,9%.
Grad Novi Sad izdavalac je najveće emisije municipalnih obveznica, vredne 3,5 milijarde dinara, sa rokom dospeća od 12 godina i grejs periodom od dve godine u kojem se plaća samo kamata. Ova obveznica ima „amortizacioni plan“ sa linearnom otplatom glavnice za 10 godina, sa fiksnom efektivnom kamatnom stopom od 6,25%. Novi Sad je prikupljenim novcem izgradio kanalizacionu mrežu na periferiji, ali i Bulevar Evrope, jednu od najvažnijih saobraćajnica za taj grad.
Municipalne obveznice, međutim, nikako da se „prime“ među našim lokalnim samoupravama, između ostalog jer zahtevaju i da se sprovede komplikovanija procedura nego kada je reč o odobravanju kredita u poslovnoj banci.