Uprkos velikodušnoj monetarnoj politici, ekonomija evrozone od početka ove godine posustaje sa oporavkom. U prva dva kvartala 2018. njen BDP je rastao 2,3 odsto, što je upadljivo manje od rasta od tri odsto pola godine ranije. Industrija je pomenuti period provela u recesiji, a trgovina je rasla za slabašnih 0,9 odsto.
Na polovini ove godine, tačnije u julu, inflacija u evrozoni je iznosila 2,1 odsto ali ako se izuzmu poskupljenja u energetskom sektoru, ona je zapravo bila dosta niža – 1,3 odsto.
Od svih zemalja evrozone najbolja je i dalje situacija u Nemačkoj, koja u ukupnom spoljnotrgovinskom suficitu na Starom kontinentu ima udeo od 40 odsto. Možda baš zbog toga, ova zemlja se zalaže za podizanje kamatnih stopa, što, kažu stručnjaci, neće odgovarati Francuskoj, Italiji, Španiji i Portugaliji, koje čine gotovo polovinu ekonomije evrozone. One naime imaju problema sa malim ili nepostojećim budžetskim suficitima, ali i zaduženošću – Španija duguje 115 odsto svog BDP-a, a Italija čak 155 odsto. Ako žele da njihov dug stagnira ili se smanji, ove države moraju konstantno imati veliki budžetski suficit pre naplate kamata. Jedino Portugal međutim ima suficit od četiri odsto koji ispunjava ovaj uslov, dok su svi ostali u problemu.
Zvanični Berin međutim ne odustaje od stroge politike štednje kojom je prethodno rešavan problem u Grčkoj, a sledeće “zamorče” će izgleda biti Italija u kojoj je ekonomski rast usporio na 1,2 odsto a nezaposlenost porasla na 11 odsto. Kao da to nije bilo dovoljno loše, glasna upozorenja Evropske komisije da će deficit ove zemlje biti viši od tri odsto BDP-a podigao je cene njenog finansiranja, odnosno zaduživanja.