Novi podaci Ujedinjenih nacija pokazuju da je broj gladnih na planeti prošle godine dostigao 821 milion, odnosno da svaka deveta osoba na svetu nije sebi mogla da priušti adekvatnu ishranu. Dakle, uprkos upornim pokušajima da se glad do 2030. godine u potpunosti iskoreni, ona je u poslednje tri godine u porastu, te se broj gladnih vratio na brojku od pre deset godina. Situacija se posebno pogoršala u Latinskoj Americi i mnogim delovima Afrike.
Na pomenuto pogoršanje uticale su i klimatske promene odnosno veoma ekstremni vremenski uslovi, poput suša i poplava, koji ugrožavaju poljoprivrednu proizvodnju, posebno hranljivih kultura poput pšenice, pirinča i kukuruza. Kada se na to dodaju geopolitički konflikti i ekonomske krize, postaje jasno da je iskorenjivanje gladi cilj koji će svet u bliskoj budućnosti teško ostvariti.
U izveštaju UN posebno je istaknut zabrinjavajuć podatak o neuhranjenosti dece –151 milion dece ispod pet godina starosti ne raste brzinom kojom bi trebalo zbog neadekvatne ishrane. U ukupnom broju neuhranjene dece Afrika učestvuje sa udelom od 39 odsto a Azija sa 55 odsto.
Pored toga, svaka treća žena u reproduktivnoj dobi pati od anemije, a najveći broj zdrastveno ugroženih zbog malokrvnosti nalazi se takođe u Africi i Aziji.
S druge strane, u razvijenim ali i manje razvijenim zemljama istovremeno raste i broj gojaznih – svaka osma odrasla osoba na planeti je teža nego što je to preporučljivo. Ovaj problem je najizraženiji u Severnoj Americi, ali broj gojaznih raste i u Africi i Aziji. Nije redak slučaj da se u siromašnim društvima paralelno sa rastom broja neuhranjenih beleži i rast broja gojaznih osoba. Razlog za to je nedostupnost zdravih i hranljivih proizvoda usled velikih cena istih, ali i stres koji sa sobom nosi svakodnevna borba za egzistenciju.