Osnivač kompanije „Američki poštar“ Dejan Rakezić je olakšao život svima koji su tokom boravka u SAD morali da smisle kako će da nabave i dopreme nazad u Srbiju sve što su ih prijatelji i rodbina zamolili da pokupuju. Pre dve godine pokrenuo je internet servis čiji je cilj da olakša kupovinu i isporuku robe sa najvećeg i najkonkurentnijeg tržišta na svetu na kućnu adresu u našoj zemlji. U Srbiju, kaže njegova računica, iz celog sveta pristigne oko tri miliona paketa godišnje, a broj isporuka beleži rast iz godine u godinu, pa smatra da se radi o perspektivnoj poslovnoj niši u kojoj ima prostora za rast.
„Kada me je prijatelj zamolio da mu iz SAD donesem električni kontrabas, a ja sam u tom trenutku jedva smestio kofere u njujorški hostel, pomislio sam da mora da postoji bolji način da ljudi odavde kupe šta im zatreba sa američkog tržišta. I kako bih uopšte uneo kontrabas u avion?“ Tako Dejan Rakezić, osnivač i vlasnik odgovara na pitanje da li može da se priseti trenutka kada je definitivno počeo da razmišlja o onome što će prerasti u kompaniju „Američki poštar“, servis za kupovinu američke robe i njenu isporuku u Srbiju.
Iskustvo sa električnim kontrabasom, ali i situacije kada je ljudima bila potrebna roba koja jednostavno nije bila dostupna na srpskom ili evropskom tržištu, uverilo ga je da ušteđevinu odvajanu za pokretanje sopstvenog preduzetničkog poduhvata iskoristi baš za osnivanje servisa koji će takve, nedostajuće proizvode učiniti dostupnim.
Internet servis, čiji je cilj da srpski kupci na raspolaganju imaju sve prednosti kupovine na najrazvijenijem i najkonkurentnijem tržištu na svetu, funkcioniše tako što registrovani korisnici kupuju robu preko uobičajenih internet prodavnica, uključujući Amazon i eBay, ali kao adresu za isporuku navode adrese magacina u Kaliforniji i Oregonu, koje zakupljuje „Američki poštar“. Iz tih magacina paketi se zatim dopremaju u Srbiju i isporučuju na kućnu adresu. Zvuči jednostavno? „Kamo sreće“, smeje se naš sagovornik.
Iskustva s carinjenjem robe
Za početak, trebalo je odabrati skladišta u SAD, i to ne samo prema tome u kojim državama se plaća niži porez na promet, već i tako da dalje dopremanje kupljene robe u Srbiju bude logistički isplativo. „Američki poštar“ trenutno sarađuje sa dva magacina u Kaliforniji i Oregonu, ali Rakezić kaže da su u toku pregovori i sa kompanijom iz Delavera, koji će, ukoliko uspeju, doprineti da njihovi korisnici u Srbiji dobiju još povoljnije tarife za isporuku, a servis postane konkurentniji. Rakezić objašnjava da korisnici „Američkog poštara“ sami biraju transportne opcije, mesto i vreme isporuke, kao i to da li će osigurati pošiljku, a servis nudi i mogućnost uslužne kupovine, ukoliko internet prodavnica ne prihvata platne kartice iz Srbije.
Rakezić je, da bi sve pomenuto uspešno realizovao, morao da uđe do nasitnijih detalja i u „tajne“ poslovanja domaće poštanske carine čije usluge koriste. Analiza dosadašnjih iskustava sa pošiljkama pokazuje da se „u carinskoj ispostavi u Novom Sadu većina paketa carini, pa makar na njima pisalo da vrede samo dolar. U Beogradu se manje carine takozvane pismonosne pošiljke, dok u Nišu takve pošiljke carinici retko pregledaju. Analize, inače, sprovodimo jer od sledeće godine nameravamo da korisnicima ponudimo informaciju o verovatnoći da njihova pošiljka bude ocarinjena”, objašnjava Dejan Rakezić. Još jedna korisna informacija koju dele sa korisnicima je da pismonosne pošiljke u Nišu na carini „stoje“ oko dva dana, u Beogradu od nedelju do dve, a u Novom Sadu oko 10 dana, što bi oni koji očekuju pakete trebalo da uračunaju u očekivano vreme dostave ili da odaberu adresu u Srbiji na koju će roba biti brže isporučena posle carine.
Iako je „dobro korisničko iskustvo“ razlog zbog koga rezultate analiza uključuju u informacije o proizvodima na servisu, naš sagovornik primećuje da je na teži način naučio i da korisnike često treba štititi od njih samih. „Dešavalo se da ne napišu broj stana u adresu u višespratnici, ili da im ne piše prezime na poštanskom sandučetu pa poštari ne mogu da isporuče pošiljku. Dešavalo se i da naruče nešto, a onda odu na letovanje i zaborave da paket treba da stigne. Zato danas, posle dve godine prikupljanja iskustava, imamo ček listu u kojoj je nabrojano šta sve korisnici treba da urade kako bi im pošiljka što brže, sigurnije i povoljnije stigla na željenu adresu.”
Tržište koje raste
Da bi iskoristio sve mogućnosti povoljnog poslovnog ambijenta u SAD i pripremio teren za širenje „Američkog poštara“ sa tržišta Srbije i Crne Gore na tržište Hrvatske, Rakezić je kompaniju koja je vlasnik tog internet servisa registrovao u Sjedinjenim Državama. „Sa američkom birokratijom imam najviše jedan radni dan posla tokom godine, a sve formalnosti završavam preko interneta“, objašnjava i dodaje da je na čitavo njegovo preduzetničko iskustvo izuzetno uticalo vreme provedeno tokom studentskog aranžmana, kada je upoznao mentalitet, radnu i poslovnu filozofiju Amerikanaca.
Njihovu školu, koja počiva na tržišnom testiranju poslovne ideje, primenio je i pri stvaranju „Američkog poštara“, a jedna od osnovnih lekcija koje se uvek primenjuju je da se obavezno prate kretanja na tržištu. „ Neformalne procene kažu da u našu zemlju pristigne oko tri miliona pošiljki. Oko 90% je iz Kine, dok je ostatak iz Evrope i SAD, i njihov broj raste po stopi od oko 20% godišnje. Naši ljudi će u budućnosti sve više koristiti mogućnosti kupovine preko interneta, a kao i svaki kupac na svetu, tražiće što bolju ponudu za ono što ne mogu da nađu u Srbiji, ili je u našoj zemlji preskupo“, kaže Rakezić. Preko „Američkog poštara“ trenutno u našu zemlju stiže oko 250 paketa mesečno, a naš sagovornik veruje da uz ulaganja u dalje pojednostavljenje kupovine za korisnike, konkurentnije cene dostavljanja pošiljki, kao i u promociju, praktično ništa ne ograničava budući rast poslovanja ovog internet servisa.
Muškarci najviše troše na tehniku, žene na dečju i bebi opremu
Korisnici „Američkog poštara“ najčešće kupuju tehničku robu, na drugom mestu su odeća, obuća i aksesoari, a zatim slede kozmetika, nakit i dodaci ishrani. Muškarci preko ovog servisa troše duplo više novca nego žene, i to na satove, kompjutersku opremu, mobilne telefone, autoopremu i delove. Žene, sa druge strane, najčešće kupuju dečiju i bebi garderobu, aksesoare i kozmetiku. Zajedničko svim korisnicima je da su spremni da izdvoje više novca za kvalitetne i originalne američke proizvode, koji nisu dostupni u Srbiji ili su u našoj zemlji značajno skuplji.