Nejednakost u zaradama između političkih lidera i običnog naroda ne poznaje geografske granice. Zanimljivo je da je obično najveća i najmanja u siromašnijim društvima dok je u razvijenim državama negde na srednjem nivou.
Ovo su pokazali podaci kompanije Adzuna koja se bavi zapošljavanjem a koja je nedavno objavila koliko na godišnjem nivou zarađuju politički lideri u poređenju sa narodom koji ih je na te pozicije birao.
Tako se na prvom mestu liste našao južnoafrički predsednik Kiril Ramahosa koji za 12 meseci zaradi 341.803 dolara što je 19 puta više od prosečne zarade u ovoj republici. Slede ga predsednici Singapura, Indije, Rusije i Hondurasa, a među razvijenim zemljama najveću zaradu ima kancelarka Nemačke (7,4 puta veću od prosečne plate odnosno više od pola miliona evra godišnje).
Otprilike na sredini liste nalaze se lideri Italije, Belgije, Švajcarske, SAD, Australije, Japana, Francuske i drugih razvijenih zemalja, gde postoji verovanje da nosioci značajnih funkcija moraju biti dobro plaćeni kako bi se izbeglo zarađivanje “sa strane” na koruptivne načine.
Na začelju liste je pak skromni Si Đinping iz najmnogoljudnije zemlje sveta koji zarađuje samo 1,7 puta veću zaradu od prosečne plate u Kini.
Po kriterijumu visine zarada moglo bi se reći da ni balkanski političari nisu velilkodušno nagrađeni za svoj rad. Od zemalja iz našeg susedstva na ovoj listi su se našle Rumunija i Hrvatska. U prvoj predsednik Klaus Johanis zarađuje dve prosečne godišnje zarade a u potonjoj Kolinda Grabar Kitarović prima svega 1,8 puta više od ostalih zaposlenih.
Naša zemlja nije na ovoj listi ali svi već uveliko znamo da Aleksandar Vučić prima dvostruko više od prosečne srpske zarade.