Na tržištu energenata se događa nešto interesantno – cena nafte neprekidno pada već mesec i po dana, dok cena prirodnog gasa u istom period ubrzano raste. Na platformama Admiral Markets-a cena CFD-a na barel BRENT nafte trenutno iznosi 67,11 dolara, što je čak 22% ispod nivoa s početka novembra, dok je cena prirodnog gasa na američkom tržištu u istom periodu porasla čak 43%.
Zašto cena nafte pada?
Uzroke pada treba tražiti u prethodnom rastu. Naime, u poslednje tri godine cena crnog zlata je porasla s 30 dolara po barelu na čak 87 dolara, iako se potražnja nije značajnije povećala. Poslednji talas rasta cene u septembru je bio uzrokovan Trampovim pretnjama novim sankcijama Iranu, no na kraju se ispostavilo da to neće uzrokovati veću nestašicu na globalnom tržištu, pa su učesnici na tržištu finansijskih derivata počeli da prodaju ugovore vezane uz cenu nafte. Osim toga, OPEC i dalje ima problema u kontrolisanju proizvodnje svojih članica. Mnoge zemlje proizvode više nafte nego što je bilo dogovoreno. To kratkoročno može da pomogne tim zemljama da ostvare veće prihode, no ako svi to rade, na tržištu se onda pojavi previše nafte pa cena pada, zbog čega su na gubitku sve zemlje koje izvoze naftu.
Zašto cena gasa raste?
U SAD, zemlji koja je uverljivo najveći potrošač gasa na svetu, u vremenskim prognozama se najavljuje brži dolazak zime nego što je prethodno bilo očekivano. To znači da će se milioni kuća, stanova i poslovnih objekata početi grejati ranije nego prošle godine, što će značajno povećati potražnju za gasom. Spletom okolnosti u istom trenutku nekoliko nuklearnih elektrana trenutno nije u pogonu zbog remonta, što znači da se velika količina gasa troši i za proizvodnju električne energije u elektranama na gas. To je dovelo do pada zaliha gasa u SAD-u na najniži nivo u poslednjih desetak godina. Špekulanti s Volstrita su zaključili da bi moglo doći do nestašice, a u takvoj situaciji su ga distributeri spremni platiti suvim zlatom. Stoga su masovno počeli da kupuju finansijske ugovore vezane za prirodni gas i digli cenu ovog energenta na najviši nivo od 2014. godine.
Hoće li se trenutni trendovi nastaviti?
Kada je u pitanju prirodni gas, analitičari Admiral Markets-a smatraju da verovatno ponestaje prostora za rast. Naime, jaka i duga zima je već ukalkulisana u trenutnu cenu i špekulanti će u idućim mesecima gotovo sigurno početi da prodaju ugovore koje su kupovali tokom jeseni. To bi moglo da prouzrokuje pad cene. Kada je u pitanju potražnja od strane elektrana, takođe bi trebalo doći do pada, jer nuklearne elektrane, koje su trenutno van funkcije, će pre ili kasnije ponovo biti puštene u pogon.
Kod nafte, kratkoročno je moguć novi porast cene. Naime, nakon pada većeg od 20%, deo špekulanata će verovatno zaključiti da je sad dobro vreme za kupovinu nafte, čime će joj privremeno podići cenu. Dugoročno, cena će zavisiti o globalnoj ekonomskoj situaciji. Sve više ekonomista, finansijskih analitičara i investitora na berzama smatra da bi naredna recesija na Zapadu mogla da počne 2020. godine. Budući da u recesijama milioni ljudi ostanu bez posla, manja je potrošnja naftnih derivata na put do posla. Takođe, dolazi do velikog broja pada broja turista, kao i do manje industrijske potražnje za energijom, jer kupci se odlučuju na štednju i kupuju manje proizvoda i usluga. Ako će uskoro zaista doći do recesije, cena nafte će pasti, na čemu će moći da se profitira „short selling“-om – pozajmicom ugovora za naftu po sadašnjoj visokoj ceni i kasnijoj prodaji istih po niskoj ceni. U poslednjoj recesiji cena nafte je pala čak 75% (sa 148 na 36$ po barelu).