Kada je pre pet godina počeo da se sprovodi projekat Nemačke razvojne saradnje „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja“, stanje u trogodišnjem srednjem stručnom obrazovanju, kao i situacija u pogledu zapošljavanja mladih, nisu bili na zavidnom nivou. Za starosnu grupu od 15 do 24 godine stopa nezaposlenosti godinama unazad nije pala ispod 40 procenata. Uprkos tome, radna mesta u zanatsko-tehničkim zanimanjima ostajala su nepopunjena jer poslodavci nisu mogli da nađu kvalifikovane radnike u strukama koje su im potrebne. Mnogi svršeni učenici srednjih stručnih škola teško su nalazili posao zbog toga što je njihovo obrazovanje bilo usredsređeno više na teorijska znanja, a manje na praktične veštine koje kompanije traže. Trogodišnji obrazovni profili za mlade ljude i njihove roditelje predstavljali su slepe ulice bez ikakve perspektive.
Da bi se ova situacija promenila, od ključne važnosti bilo je da se ojača i unapredi saradnja između obrazovnog sistema i privrede, odnosno škola i kompanija. Na toj saradnji utemeljen je model dualnog obrazovanja koji je uveden u okviru projekta „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja“. Pod pokroviteljstvom Vlade Savezne Republike Nemačke, projekat sprovodi GIZ u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, uz uključivanje drugih relevantnih partnera u implementaciju.
Školovanje po modelu dualnog obrazovanja, u skladu sa uslovima u Srbiji, podrazumeva da se jedan deo obrazovnog procesa odvija u školi, a drugi u kompaniji koja sarađuje sa školom. Pomak u odnosu na tzv. tradicionalni način izvođenja nastave u srednjim stručnim školama predstavlja kvalitetnije učenje kroz rad u kompanijama, koje se realizuje na savremenim mašinama i uz upotrebu modernih tehnologija kakve ne postoje u školama. Za sticanje stručnih kompetencija učenika odgovorni su kompanijski instruktori, obučeni za rad sa mladima. Učenje kroz rad u kompanijama, u realnim radnim uslovima, osim sticanja stručnih znanja i veština, omogućava đacima da kroz saradnju sa starijim kolegama steknu i socijalne veštine. Kombinovanjem znanja koje stiču u školi, uz praktična znanja i veštine koje stiču u kompaniji, đaci se na pravi način osposobljavaju za potrebe privrede i time stiču veću mogućnost za zapošljavanje po završetku školovanja.
Kompanije koje sarađuju sa školama obezbeđuju učenicima i dodatne vidove podrške kao što su kupovina zaštitne opreme, pokrivanje troškova puta, topli obrok i slično, a mnoge od njih obezbeđuju i stipendiju i/ili novčanu nadoknadu za učenje kroz rad. Pored sporazuma o poslovno-tehničkoj saradnji koji škola sklapa sa kompanijom, sklapaju se i ugovori između učenika, tj. njihovih staratelja i kompanija kako bi se definisala međusobna prava i obaveze zainteresovanih strana.
Kroz projekat je omogućeno kontinuirano stručno usavršavanje aktera odgovornih za realizaciju modela dualnog obrazovanja – direktora škola, nastavnika i instruktora u kompanijama kako bi na adekvatan način mogli da realizuju modernizovane sadržaje nastave i učenja.
Iskustva i rezultati za pet godina implementacije projekta su više nego pozitivni. Od zastarelih profila koje do pre nekoliko godina niko nije hteo da upisuje došlo se do modernizovanih profila koji školuju za zanimanja sa velikim potencijalom za zapošljavanje i koje iz godine u godinu upisuje sve veći broj učenika. Prva tri trogodišnja zanatsko-tehnička profila koja su modernizovana uz podršku projekta i kroz koje je testiran dualni model obrazovanja bila su bravar-zavarivač, električar i tada novi profil industrijski mehaničar. U ova tri profila, u svega osam škola u Srbiji, školske 2014/15. godine upisano je 140 učenika, a podršku školama u njihovom školovanju pružalo je 25 kompanija. Pet godina kasnije,
brojke su znatno drugačije. U međuvremenu je modernizovano još tri obrazovna profila: mehaničar motornih vozila, modni krojač i elektromonter mreža i postrojenja. Trenutno se oko 2700 učenika u 52 škole u Srbiji, po dualnom modelu, školuje u jednom od ovih šest profila, uz aktivnu podršku više od 200 kompanija u kojima realizuju učenje kroz rad.
Nastavni planovi profila modernizovanih uz podršku projekta učenicima obezbeđuju sticanje širokih kompetencija. Koncipirani su tako da objedinjuju više profila koji su ranije bili usko specijalizovani i na taj način đake osposobljavaju ne samo za jedno, već za više zanimanja. Pored znanja i veština koja im povećavaju šanse da se zaposle odmah nakon školovanja, kroz obavezan predmet preduzetništvo, učenici u modernizovanim profilima stiču znanja i veštine za pokretanje sopstvenog biznisa. Kroz program karijernog vođenja i savetovanja koji se realizuje u projektnim školama, učenici/e se osnažuju za aktivno traženje posla i što lakši prelazak u svet rada po završetku školovanja, kao i za upravljanje karijerom.
Za mlade koji su pred izborom budućeg zanimanja, zanatsko-tehničko obrazovanje postalo je jedna od perspektivnih opcija. Zadovoljne su i kompanije koje omogućavanjem učenja kroz rad u svojim proizvodnim pogonima dobijaju kvalifikovan kadar profilisan u skladu sa svojim potrebama. Otuda ne čudi podatak da je sve više poslodavaca spremno da uključi u projekat i podrži škole u realizaciji modela dualnog obrazovanja.
U realizaciji projekta, pored Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kao glavnog implementacionog partnera, uspostavljena je saradnja i sa Privrednom komorom Srbije, Nemačko-srpskom privrednom komorom, agencijama austrijske i švajcarske razvojne saradnje i drugim institucijama i organizacijama koje rade na uvođenju dualnog obrazovanja u Srbiji.
Jedno od najznačajnijih postignuća u dosadašnjoj realizaciji projekta „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja“ jeste Zakon o dualnom obrazovanju, koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila u novembru 2017. godine. Osim podrške srpskim institucijama u izradi Zakona, mnogi aspekti koje ovaj pravni akt reguliše oslanjaju se u velikoj meri na iskustva stečena tokom realizacije projekta. Zakon će stupiti na snagu od školske 2019/20. godine, a njegovom primenom biće obezbeđena uspešna i održiva realizacija dualnog obrazovanja u Srbiji. Ipak, najvidljiviji rezultat u petogodišnjoj realizaciji projekta jeste zapošljavanje učenika koji su završili školovanje po modelu dualnog obrazovanja. Više od 65 odsto onih koji su do sada položili završni ispit u profilima modernizovanim uz podršku projekta zaposlilo se već u prvih šest meseci po završetku školovanja, većina u kompanijama u kojima su tokom srednje škole realizovali učenje kroz rad. Neki od svršenih srednjoškolaca odlučili su da njihov put bude nastavak školovanja.
U narednom periodu, fokus projekta biće nastavak izgradnje kapaciteta svih relevantnih aktera kako bi od sledeće školske godine mogli da ispune zadatke i odgovornosti koje im Zakon o dualnom obrazovanju predviđa. Pored toga, projekat će nastaviti da sprovodi aktivnosti sa ciljem povećanja atraktivnosti dualnog obrazovanja, kao i rigorozno merenje efekata projektnih mera na zapošljavanje mladih.