Rok od 60 dana za plaćanje roba i usluga, koji je propisan Zakonom o rokovima plaćanja i izmirenju novčanih transakcija u Srbiji i dalje zavisi samo od „finansijskog morala“ preduzeća.
Prema poslednjim podacima agencije za privredne registe (APR) svoje usluge firme u proseku naplaćuju za 69 dana, dok obaveze izmiruju za 118 dana. Najveći problem imaju mikro privredna društva koja čekaju na naplatu svojih dugova čak 117 dana, dok obaveze plaćaju za 322 dana. U takvom finansijskom okruženju poseban problem prave ona preduzeća koja ne žele da plate robu ili izvršene usluge drugoj firmi. U takvoj situaciji našao se i portal Kamatica.
„Škola stranih jezika Language House iz Beograda tražila je od nas da uradimo malu marketinšku i PR kampanju, pred jedan od upisnih rokova za časove stranih jezika. Kako je i dogovoreno, posao je sa naše strane završen na vreme, a sve želje klijenta ispoštovane. Dogovorili smo se da usluge izmire u roku od 10 dana od datuma puštanja kampanje“, priča vlasnik marketinške i PR agencije.
Od tog trenutka, za ovu agenciju, počinju problemi. Vlasnica škole stranih jezika Language Housene želi da plati izvršeni posao, i usmeno, kao razlog, navodi da, „posle završene marketinške i PR kampanje, ni jedan učenik nije došao u njenu školu pošto je čuo tu kampanju“.
Sektor smeštaja i ishrane najbrže naplati svoje usluge
Firme koje posluju u oblasti smeštaja i ishrane svoje usluge najčešće naplaćuju u gotovini, i zato je njihov prosek naplate najkraći, 29 dana. Problem je, pokazuju podaci APR-a, što onda oni svoje obaveze izmiruju za čak 165 dana.
„Više puta smo pokušali da uručimo fakturu, ali su nam se uvek vraćale pošto druga strana nije želela da ih primi, a poslednji pokušaj bio je još jednom slanje mejlom, ali nikakav odgovor od Language House nisu dobili“ priča za Kamaticu vlasnik PR agencije, i dodaje da je najveći problem taj što je firma u sistemu PDV-a koji je za istu spornu fakturu već platila, ali nikada uslugu nije naplatila.
Koji su nam dalji koraci?
Posle svega, vlasniku agencije ostaje ili da sve prebaci na sud, ili proda dospela potraživanja agencijama koje se bave naplatom potraživanja, ukoliko preduzetnik ne želi sam da se bavi time.
„Ukoliko dužnik, koji je privredni subjekt, ne želi da primi fakturu potrebno je istu poslati preporučenom poštom i to sa povratnicom. Nakon što se prva pošiljka koja je poslata na registrovanu adresu firme vrati kao neuručena, u roku od 15 dana od dana njenog slanja se šalje druga pošiljka sa fakturom na identičan način, sa povratnicom na registrovanu adresu. Nakon osam dana od dana drugog slanja, smatraće se da je pošiljka uredno uručena u skladu sa članom 20 Zakona o privrednim društvima“, objašnjava advokat Željko Mijatović, iz advokatske kancelarije „Stankoviclaw“.
Nakon toga sudu se može podneti predlog za izvršenje, na osnovu fakture kao verodostojne isprave u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju.
„Pre utuženja korisno je proveriti da li je dužnik likvidan, da nije u dugotrajnoj blokadi, da ima imovinu iz koje se potraživanje može naplatiti…To bi trebalo uraditi da se ne bi izlagali troškovima postupka ukoliko je mogućnost naplate nepostojeća ili zanemarljivo mala“, savetuje advokat Željko Mijatović.
Kako su za Kamaticu rekli iz Agencije za privredne registre najgore stanje je u sektoru poslovanja s nekretninama, gde je naplata potraživanja 183, a obaveze se izmiruju za 358 dana.
Izvor: Kamatica