Budući da se cena sirove nafte na svetskom tržištu kreće u poprilično velikim amplitudama, postoje različiti finansijski derivati pomoću kojih proizvođači i kupci nafte mogu da se zaštite od neželjenog kretanja cena.
Ako naftna kompanija koja distribuira naftu smatra da bi cena sirove nafte mogla u narednih godinu dana da poraste s 60$ na 100$, može već danas da kupi fjučers ugovore na taj energent s rokom dospeća za godinu dana i proći 40% jeftinije, nego što bi prošla da sledeće godine kupuje istu količinu nafte po ceni od 100$. Proizvođači nafte imaju potpuno suprotan problem – njih brine pad cene nafte. Ako očekuju da će cena u godinu dana pasti sa 60$ na 40$ po barelu, može danas prodati fjučerse na naftu po 60$ i isporučiti tu naftu za godinu dana. Pri tome kasnije ne moraju brinuti o padu cene jer su naftu već prodali.
Proizvođači i kupci sirove nafte ne moraju nužno držati ugovore do dospeća nego ih mogu prodati drugim učesnicima na naftnom tržištu ili bilo kome drugome ko ih je spreman kupiti. Tu su priliku videle banke, investitori i špekulanti na finansijskim tržištima, jer pomoću finansijskih derivata na naftu mogu da profitiraju na rastu ili padu cene, a naftu nikad ne moraju da vide, jer će se ugovora rešiti pre dospeća. Postoje čak i CFD-ovi na naftu, koji nemaju rok dospeća pa ih je moguće posedovati neograničeno dugo. No to naravno nije besplatno, jer banke i ostale finansijske institucije koje izdaju takve ugovore i omogućuju trgovanje s njima imaju troškove poslovanja. Zbog toga kod CFD-a brokerska kuća svaki dan uzme malu naknadu za držanje otvorene pozicije. Trenutno je to za kupovne pozicije za BRENT naftu 0,022% vrednosti nafte dnevno. No čak i uz taj trošak špekulanti i investitori masovno kupuju naftu jer smatraju da će joj cena značajno porasti (ponekad u danu poraste nekoliko odsto).
Kupaca nafte na finansijskim tržištima trenutno očigledno ima više od prodavaca, a to se vidi iz kamatne stope na prodajne pozicije na BRENT nafti. Ona je trenutno pozitivna i iznosi 1,63% godišnje. Dakle, brokerska kuća plaća svojim klijentima da „short“-uju naftu. To zapravo ima smisla, jer brokerska kuća, banka pa čak i cela finansijska industrija želi tržište dovesti u ravnotežu, tj. postići podjednak broj kupovnih i prodajnih pozicija. Na taj način za finansijsku industriju nema rizika, a uzela je naknadu i od kupaca i prodavaca.
Gore navedeni interes brokerskih kuća i banaka da sebi smanje rizik je doveo do, po mnogima, dobre prilike za ostvarivanje profita. Naime, ekonomska situacija u svetu nije dobra. Italija je već ušla u recesiju, a to bi se moglo dogoditi i Nemačkoj i Velikoj Britaniji, koje su već imale pad BDP-a u poslednjem kvartalu za koji su obrađeni podaci. Situacija nije bajna ni u SAD, što se može zaključiti u najavama prestanka podizanja kamatnih stopa. Ako i SAD krene prema recesiji, cena nafte će vrlo verovatno značajno pasti kao i u prethodnim krizama. Do toga dolazi zbog manjeg obima trgovine, manje potražnje za energijom od strane industrije i građevinskog sektora, te manjeg broja ljudi koji putuju na posao i na turističke destinacije. Tokom 2008. godine je iz tih razloga cena pala sa 145 na 36$ po barelu (pad od čak od 75%!).
Profesionalni ulagači koji su, za razliku od malih novih ulagača, svesni svih mogućnosti koje su dostupne na finansijskim tržištima sada imaju priliku da „short“-uju naftu, polagano zarađuju na kamatama koje pri tome dobijaju, i čekaju krizu. Tada će verovatno opet doći do velikog pada cene, pri čemu će zaraditi mnogostruko više nego na kamatama.
Deo njih primenjuje drugačiju strategiju, koja možda nije intuitivna na prvi pogled, ali zapravo ima smisla. Radi se o tome da ulaganjem u zlato planiraju zaraditi na očekivanom padu cene nafte. Naime, veliki pad cene nafte najčešće znači da je globalna ekonomija u krizi, a u takvoj situaciji cena zlata tradicionalno značajno raste. Pri tome mogu čak profitirati i više nego na nafti, jer cena nafte (i bilo čega drugog) maksimalno može pasti 100%, ali rasti može neograničeno. Budući da nije realno očekivati da će nafta postati besplatna, realno se u idućoj krizi može očekivati maksimalni pad od 50-70%, dok u istom periodu cena zlata može porasti nekoliko stotina odsto (od 2007. do 2011. je porasla čak 200%).