Od prošlogodišnjeg sajma nameštaja prošlo je skoro tri meseca, a toliko i čitateljka portala Kamatica Jelena P. čeka na svoju kuhinju koju je u toku trajanja sajma izabrala i platila. Rok koji je dogovorila sa firmom koja se bavi izradom i prodajom kuhinja po meri odavno je prošao, ona je sav novac dala unapred i sada joj preostaje ili da čeka i dalje ili da raskine ugovor i traži da joj vrate uplaćeni novac. I jedna i druga opcija su zakonski regulisane, ali u praksi „ne ide sve glatko“.
Na osnovu Zakona o zaštiti potrošača prodavac je dužan da na računu napiše tačan rok isporuke, a najkasnije u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora, ako nije nešto drugo ugovoreno.
„Sredinom novembra dogovorila sam se sa firmom koja pravi kuhinje kakav model želim, i platila je uz određeni popust koji je važio za vreme trajanja sajma. U ugovoru koji smo potpisali dogovoreni rok isporuke je bio 25 dana. Deo kuhinje su mi isporučili u dogovorenom roku, ali preostali elementi nisu ni do danas stigli“, priča svoj slučaj Jelena P.
Iako je rok isporuke predstavljao samo vreme neophodno za proizvodnju pošto su mere i dizajn dogovorene pre potpisivanja ugovora i isplate, sem obećanja proizvođača, da će deo koji nije iporučen biti dostavljen kroz par dana, to se ni do danas nije desilo.
U ovom i sličnim slučajevima kupac može da raskine ugovor, ili čeka kupljenu robu i dalje. Ako kupac raskine ugovor trgovac je dužan da, od dana raskida ugovora, kupcu vrati sav iznos novca u roku od tri dana.
„Potrošači u našoj zemlji često ne znaju svoja prava, nisu informisani. Na primer, u slučaju predugog roka isporuke kupac može da traži i nadoknadu štete zbog kašnjenja. Na primer, neke italijanske firme stavljaju u kupoprodajne ugovore stavku po kojoj se obavezuju da će klijentu nadoknaditi štetu ako budu kasnili sa isporukom. Te kamate nisu velike, oko 0,8 procenata, ali ipak daju utisak nekog fer poslovnog odnosa“, priča za redakciju Kamatice Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).
U slučaju da se rok za isporuku „probije“, a trgovac ne želi da vrati novac prva opcija bi mogla da bude obraćanje Tržišnoj inspekciji, koja može da kazni trgovca novčanom kaznom u iznosu od 300.000 do 2.000.000 dinara. Inspekcija ne može da naredi trgovcu da vrati novac ili isporuči robu, ali je trgovcu često bolje da to učini nego da plati kaznu. Druga opcija je da se potrošač obrati nekom od udruženja za zaštitu potrošača.
„Advokati iz našeg udruženja, nakon procene kompletnog slučaja, besplatno zastupaju prevarene potrošače u parnicama do 500.000 dinara“, objašnjava Goran Papović, predsednik NOPS-a.
Kako Kamatica saznaje u zakonu piše i da ukoliko kupac nije dao saglasnost za naplatu troškova transporta i isporuke, to ne mora ni da plati ako mu prodavac naknadno traži.
Savet Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija
Ako prodavac ne isporuči robu u ugovorenom roku, a ispunjenje obaveze u tom roku je bitan sastojak ugovora ili je potrošač obavestio prodavca pre zaključivanja ugovora da je isporuka na određeni dan, odnosno u ugovorenom roku od suštinskog značaja za njega, ugovor se raskida po samom zakonu.
Potrošač može održati ugovor ako bez odlaganja ostavi naknadni rok za ispunjenje ugovora. Ako trgovac ni u naknadnom roku ne isporuči robu, ugovor se raskida po samom zakonu. U slučaju raskida ugovora, prodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od tri dana od raskida ugovora vrati potrošaču sav plaćeni iznos po osnovu ugovora.