OECD države u poslednje dve decenije jesu napravile veliki iskorak u osnaživanju rodne ravnopravnosti, ali, prema izveštaju Prajsvoterhaus Kupersa, u njima ipak u proseku radi 11 odsto više muškaraca nego žena. Taj procenat je inače 2000. godine iznosio 17 odsto.
U izveštaju pod imenom “Indeks zaposlenosti žena 2019” stoji da najveći broj pripadnica lepšeg pola radi na Islandu, koji se, zbog male populacije, ne uzima za ozbiljniju analizu, već se ističe zemlja koja je druga na ovoj listi – Švedska sa 69 odsto žena koje rade.
Zemlje u kojima su žene radno angažovanije, kažu autori studije, beleže i veće finansijske dobitke. Kada bi ostale OECD članice povećale broj zaposlenih žena na stopu koju ima Švedska, njihove ekonomije bi ukupno prihodovale dodatnih šest biliona dolara.
Za sada su na dobrom putu da ostvare švedske rezultate i njihove komšije iz Skandinavije, zatim Novi Zeland, Slovenija, Luksemburg, Poljska, Belgija, i druge evropske zemlje.
Među onima koje nisu članice OECD-a ali imaju značajan uticaj na svetsku ekonomiju izdvajaju se Kina i Indija. Kina ima visoku stopu zaposlenosti žena – 66 odsto, ali i veliki jaz u zaradama među polovima, od 25 odsto. Indija se, s druge strane, izdvaja po lošim rezultatima. Kada bi se u ovoj državi zaposlio isti procenat žena koje rade u Švedskoj, ona bi doživela rast BDP-a od sedam biliona dolara, odnosno 79 odsto sadašnjeg.