Politički omiljeni direktori u Srbiji i ostatku Balkana trebalo bi da se zabrinu pred konkurencijom iz SAD i Velike Britanije. U ove dve zemlje, koje važe za rodonačelnike slobodnog tržišta i insistiraju na nevidljivoj ruci države u manje razvijenim zemljama, direktori kompanija koji su dobro povezani sa političarima zarađuju znatno više od svojih, politički „inferiornijih“ kolega. Povezanost sa aktuelnom vlašću u SAD i Velikoj Britaniji utiče i na velike razlike u prihodima samih firmi, jer one koje su „politički ljubimci“ ne samo da obezbeđuju veći povraćaj na ulaganja, već se moć unutar određene branše koncentriše u njihovim rukama i mogu da postavljaju sve teže barijere konkurenciji, ma koliko ona bila inovativna.
Jedan broj direktora poznatih svetskih kompanija je u klubu „povlašćenih“ čija primanja rastu daleko više nego zarade kolega unutar same firme, ali i u poređenju sa čelnim ljudima drugih preduzeća. Kao najčešći uzroci za takvu nejednakost u zaradama obično se navode tehnološke inovacije, promene regulative koje su podsticajnije za direktore koji mogu da obezbede kratkoročno veću dobit za akcionare i koje otvaraju mogućnosti za finansijske špekulacije, preko promena odnosa snaga na tržištu usled geopolitičkih faktora, pa do upliva nepredvidljivih događaja koji izazivaju jake poterse na tržištu i mogu imati posebno loše posledice po pojedine sektore ili kompanije. Jedan veoma bitan faktor se, međutim, neretko prećutkuje: povezanost sa aktuelnom vlašću.
Tu vezu dokazuje istraživanje hrvatskog ekonomiste Vuka Vukovića sa kojim je doktorirao na Oksfordu, a koje je objavio portal „Ekonomski lab“. Autor istraživanja je koristio bazu podataka svih korporativnih direktora javno izlistanih kompanija u SAD i Velikoj Britaniji od 2000. do 2015. godine, koja sadrži informacije o njihovoj međusobnoj povezanosti, o njihovoj dotadašnjoj karijeri, obrazovanju, kao i članstvu u raznim organizacijama.
Politička prednost važnija od inovacije
Podaci pokazuju da generalni ili izvršni direktor, ili član uprave kompanije, koji je u jednom trenutku u karijeri radio na visokoj poziciji u javnoj upravi, ili direktori koji su članovi istih organizacija kao i političari, poput Rotary klubova, nevladinih organizacija, dobrotvornih organizacija, fondacija, verskih grupa, profesionalnih organizacija, koriste uspostavljene veze kako bi jedni drugima činili brojne usluge daleko od očiju javnosti, a neretko daleko i od zakona.
Političar dobija donacije u kampanji i stiče razne lične koristi (putovanja, karte za utakmice i koncerte, skupi pokloni), a nakon završetka političke karijere često ima obezbeđen posao u nadzornim odborima firmi s čijim je članovima uprave bio u neformalnom prijateljskom odnosu i kojima je dodeljivao poslove dok je bio na vlasti.
Direktori kompanija traže povoljnije zakone i ugovaraju najprofitabilnije poslove s državom, a istraživanje potvrđuje da u poslednjim decenijama raste koncentracija visokih povraćaja na investicije najprofitabilnijim firmama, ali ne kao rezultat inovacija. Naprotiv, pomenuti trend je posledica političko-poslovne trgovine unutar elita koja pogoduje većoj koncentraciji tržišne moći najjačih firmi unutar branše, te rastućih barijera za ulazak konkurenata.
Nejednakost dohodaka se stoga stvara između firmi, gde one najbogatije generišu najveći porast nejednakosti plata. Problem kod takvih firmi je promena motivacije kod menadžmenta: umesto na inovaciji, akcenat je na ostvarivanju prednosti na političkom tržištu.
Navedene zaključke potvrđuju podaci o ukupnim zaradama politički „podobnih“ i „nepodobnih“ direktora u posmatranom periodu od 16. godina.
Slika 1: Plate i ukupne zarade (plate, bonusi i kapitalna dobit) top direktora firmi u SAD, 2000-2016. (u ‘000 dolara). Crvena linija prikazuje politički povezane direktore, dok plava linija prikazuje politički nepovezane.
Slika 2: Plate i ukupne zarade (plate, bonusi, kapitalna dobit) top direktora firmi u Velikoj Britaniji, 2000-2016. (u ‘000 funti). Crvena linija prikazuje politički povezane direktore, dok plava linija prikazuje politički nepovezane.
Postojane razlike
Koliko je snažan učinak povezanosti direktora sa političarima na razlike u zaradi? Analiza pokazuje da je on značajan. U SAD, politički „umreženi“ direktor može očekivati oko 13% veću zaradu od svog politički „inferiornijeg“ kolege. Na godišnjem nivou to je povećanje ukupne zarade od oko 150.000 dolara. Uticaj na samu platu je upola manji i iznosi 73.000 dolara koliko više dobije direktor sa dobrim političkim vezama od kolega unutar firme koji takve veze ne gaje. U Britaniji je učinak nešto slabiji, oko 5%. Tamo politički povezani direktori u proseku godišnje prihoduju od 50.000 do 70.000 funti više od nepovezanih.
Uočljive su i neke druge razlike između dve zemlje. U SAD je povezanost direktora sa političarima putem članstva u istoj organizaciji mnogo važnija od eventualne prethodne karijere u javnom sektoru. U Britaniji je potpuno suprotno: tamo je učinak članstva u istoj organizaciji daleko manje bitan, a meltene celokupni efekat veće plate direktoru donosi to što je perthodno bio funkcioner u javnoj upravi. Premda se iz priloženih slika vidi da politička povezanost direktora sama po sebi ne objašnjava rastući ili padajući trend plata, ono što je veoma jasno jeste to da je razlika u zaradama između onih sa jakim političkim vezama i drugih koji te veze nemaju – veoma postojana i to tokom svih 16 godina koje su analizirane u istraživanju.