Norveška vlada svesno krši međunarodne zabrane u kitolovu kako bi podstakla svoju prehrambenu, farmaceutsku, kozmetičku i druge industrije koje koriste delove ovih životinja za svoje proizvode. Međunarodna zajednica joj „gleda kroz prste“ iako Norveška ubija više kitova nego Japan i Island zajedno, koji su tim povodom malo-malo na optuženičkoj klupi, navodi se u najnovijem izveštaju nekoliko međunarodnih organizacija za zaštitu životne sredine.
Norveška je u poslednje dve godine ubila više kitova nego Japan i Island zajedno, upozorava se u najnovijem izveštaju „Zamrznuto u vremenu: Kako se moderna Norveška drži svoje prošlosti kitolova“ („Frozen in Time: How Modern Norway Clings to Its Whaling Past“), koji su objavili Institut za dobrobit životinja (AWI), OceanCare i Pro-Wildlife. Autori izveštaja apeluju na međunarodnu zajednicu da odgovarajuće reaguje na poteze Norveške kojima nastoji da pravila u kitolovu učini „fleksibilnijim“, kako bi poboljšala tržišne uslove za svoje kitolovce i industrije koje oni snabdevaju.
U izveštaju se detaljno opisuje na koje sve načine Norveška ignoriše zabrane u kitolovu koje je uspostavila International Whaling Commission (IWC), s ciljem da ostvari što veću zaradu na međunarodnom tržištu. Autori navode da norveška vlada finansira niz projekata za podsticanje domaće prodaje mesa ovih životinja, ali i za razvoj drugih komercijalnih proizvoda koji se oslanjaju na kitolov, kao što su dodaci ishrani, lekovi i kozmetika a koji se prodaju na svetskom tržištu. Primera radi, kompanija Myklebust Hvalprodukter je 2015. godine imala celu promotivnu kampanju za najavu niza novih proizvoda dobijenih od kitovog ulja, uključujući kremu za kožu.
U izveštaju se naglašava da je Norveška u velikoj meri pošteđena međunarodnih kritika, za razliku od Japana i Islanda. „IWC nije službeno komentarisao norveški kitolov još od 2001. godine, a međunarodna zajednica nije nijednom intervenisala u poslednjih petnaest godina na poteze Norveške kojima se krše međunarodne zabrane“, izjavio je Sigrid Lüber, predsednik OceanCare-a i istakao da to omogućava Norveškoj ne samo nezakonitu zaradu, već i da svu odgovornost za nezakoniti kitolov prebacuje na Japan i Island.
Autori izveštaja detaljno opisuju i šta sve preduzima norveške industrija kitolova kako bi plasirala svoje proizvode na japansko tržište, iako su Japanci više puta vratili norveške proizvode sa obrazloženjem da su – kontaminirani.
U izveštaju se, na kraju, navodi niz konkretnih preporuka koje bi trebalo da preduzme IWC i njegove države članice kako bi prisilile Norvešku da prekine komercijalni kitolov i trgovinu kitovim proizvodima.