Kada bude usvojen novi zakon o izvršenju, niko neće moći da ostane bez stana zbog komunalnog duga manjeg od 5.000 evra, dužniku neće moći da se od plate na ime duga uzme više od polovine zarade, a penzionerima će od primanja moći da se oduzme trećina.
U slučaju da dužnici imaju minimalne zarade, zaposlenima će se uzimati trećina zarade za dug, a penzionerima četvrtina. To su ključne, ali ne i jedine i dovoljne izmene aktuelnog Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji postoji osam godina. Novina u zakonu, koji se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri, jeste i to što su od 1. jula naredne godine predviđene umesto običnih elektronske licitacije, baš kao što je predviđeno da ubuduće niko od bližih srodnika izvršitelja (do četvrtog kolena) ne može biti kao kupac nekretnine.
Novi zakon o izvršenju regulisaće i novčane kazne za dužnike, ali i ostale koji ometaju, na primer, sam čin izvršenja i to do 200.000 dinara za pojedince ili do dva miliona dinara kada je u pitanju pravno lice. Ono što nije predviđeno ni važećim, ni novim predlogom zakona su naknade izvršiteljima.
Zakon predviđa naknade izvršiteljima za obavljeni posao, ali ne i visinu te naknade, nju određuje Ministarstvo pravde. Od njih juče, međutim, nismo dobili odgovor da li će, kao što je to bio slučaj sa aktuelnim Zakonom, i posle usvajanja novog biti izmenjen pravilnik o tarifama na osnovu kojih se izvršiteljima isplaćuju nagrade za obavljeni posao.
U Pravilniku, koji je dostupan na sajtu Komore izvršitelja, može se videti da izvršitelj u postupku naplaćuje svaku stavku ponaosob. Koliko će biti plaćen za uslugu zavisi od vrednosti potraživanja, vremena koje je potrebno za pripremu te radnje, paušalnog iznosa za pojedine poslove, ali i onog što je naplaćeno. Na primer, ukoliko je vrednost nekog potraživanja 12 miliona dinara, odnosno ukoliko se radi o trosobnom stanu u centru Beograda koji vredi 100.000 evra, izvršitelj, između ostalog će izvršenje naplatiti 47.400 dinara. Još nekih 100 evra uzeće samo za pripremu predmeta, a uz još desetinu stavki, ako uspešno predmet privede kraju, kao nagradu za dobro obavljen posao dobiće i nekih 3.500 evra.
Predsednik Udruženja Efektiva Dejan Gavrilović kaže da bi novim zakonom klatno koje je aktuelnim Zakonom u potpunosti pomereno na stranu poverilaca trebalo da bude vraćeno ka sredini.
– Ranije poverioci nisu mogli da naplate potraživanja, a onda su usvajanjem zakona dužnici ostali bez ikakvih prava. Novim izmenama se klatno polako vraća ka sredini, ali biće potrebno još izmena da bi se to zaista desilo – da se klatno vrati na sredinu, negde gde bi bio podjednako dobar i za poverioce i za dužnike – ističe Gavrilović.
To što se uvodi da se zbog komunalnog duga manjeg od 5.000 evra ne može prodati nekretnina je dobra stvar, smatra Gavrilović. On veruje da je tome doprineo i jedan poznat primer iz Slovenije, gde se desilo da je stan prodat zbog duga od 250 evra, o čemu je odlučivao i Evropski sud.
– Dobra stvar su i elektronske licitacije jer su one tu da zaštite interese i dužnika i poverilaca. Mi sumnjamo da je do sada bilo dosta spornih, nameštenih licitacija, zbog čega su obe strane bile na gubitku. Jer, ako prodate stan po ceni triput manjoj od realne, onda i poverioci i dužnici ostaju uskraćeni – ističe Gavrilović.
Ono što, međutim, nije rešeno novim predlogom zakona i što je loše jeste, kako kaže, odgovornost izvršitelja.
– Očigledno je u ovom društvu postojala potreba da se stvore određene kaste ljudi poput izvršitelja i notara, koji su uvedeni da obavljaju poslove koje su nekada radili državni organi. Moglo je to bolje da se uredi, a ne tako što će samo određen broj ljudi dobiti privilegije i neke sumanute nagrade i da će da se bogate na račun poverilaca i dužnika – napominje Gavrilović.