Srpski mladi hemičari pokazali su na svetskom nivou koliko vrede, osvojivši srebro i tri pojedinačne nagrade. Njiima je Fondacija 1% obezbedila kotizaciju za učešće na Međunarodnom hemijskom turniru (International Chemistry Tournament – IChTo) u Moskvi, koji je bio organizovan od 20. do 25. avgusta na Univerzitetu Lomonosov.
Ovaj uspeh ostvarili u članovi tima: Dunja Arsenijević, Stefan Mitrović, Jelena Ivković, Filip Koldžić, Mihailo Milošević i Branka Krnjaja, uz mentorstvo Uroša Stojiljkovića i Anamarije Nikoletić sa Hemijskog fakulteta.
„Ovi mladi ljudi su budućnost Srbije i zato ih podržimo na njihovom putu kada god nam se ukaže prilika. Fondacija 1% je neprofitna organizacija koju je pokrenula grupa mladih ljudi prošle godine, sa ciljem da podrže druge mlade ljude i daju doprinos poboljšanju našeg okruženja i sveta oko nas. Ovakvi uspesi su naš motiv i potvrda da činimo prave stvari“, kaže se u saopštenju Fondacije 1%.
Za razliku od klasičnih takmičenja iz hemije koji podrazumevaju izradu računskih zadataka, IChTo je timsko takmičenje debatnog karaktera. Učenici rešavaju probleme i predstavljaju svoja rešenja ostalim takmičarima i brane ih kroz debate. Teme problema pokrivaju oblasti teorijske, fizičke, neorganske, organske i analitičke hemije kao i nauke o materijalimai nauke o materijalima. Problemi nemaju jedinstveno rešenje, podstiču takmičare na kreativnost i zahtevaju znanje izvan okvira materije koja se obrađuje tokom srednje škole i osnovnih studija hemije.
Naši takmičari su rešili i predstavili sledeće probleme:
1. Život sa arsenom. Bilo je neophodno osmisliti sistem kojim bi bilo moguće odrediti subletalne koncentracije arsena u ćeliji in vitro. Bilo je neophodno da metoda nije toksična za ćeliju. Rešavanje ovog problema je bilo bitno, s obzirom na to da je arsen dobro poznat otrov i izazivač raka. Problem je rešila Jelena Ivković konstrukcijom elektrode selektivne za arsen uz pomoć molekulski obeleženih polimera.
2. Pametno pakovanje. Bilo je neophodno osmisliti način pakovanja hrane koji bi menjao boju kada dođe do kvarenja hrane, a da može da se implementira u sadašnju industriju. Problem je rešila eksperimentalno Dunja Arsenijević. Osmislila je biodegradabilnu foliju koja zaista menja boju kada se hrana pokvari. Takođe, kako bi rešenje bilo još bolje, u foliju je uspela da unese i vitamin B3 koji migrira u hranu i time sprečava kvarenje hrane.
3. Radioaktivna sinteza. Bilo je neophodno osmisliti način kojim bi bilo moguće sintetisati jedinjenja koja je teško sintetisati klasičnim putem. Problem je rešio Mihailo Milošević. Predložio je sintezu heksakarbonilsiborgijuma, natrijum-pertehnetata, torijum(IV)-fluorida i pertricijumovanog fenil-katjona.
4. Samoodrživi muzej. Bilo je neophodno napraviti set od nekoliko eksperimenata koje bi bilo moguće izvoditi kupovinom jedino vode kao hemikalije nakon postavke eksperimenata. Problem je rešio Filip Koldžić. Osmislio je set od nekoliko eksperimenata koje je atraktivno nazvao vodonična bomba, zlatna kiša, skakutavi natrijum, za dečake i devojčice i indigo.
Pored navedenih, rešeno je još dosta problema. Takođe, vršeno je i oponiranje protivničkih rešenja. Neophodno je bilo pronaći greške u protivničkim rešenjima i ukazati na njih. Nakon ovoga je sledila diskusija između dva tima. Naši takmičari su bili i recenzenti i tada su komentarisali način izlaganja rešenja, kvalitet oponiranja i diskusiju.
U pojedinačnom plasmanu Filip Koldžić je osvojio srebrnu medalju, a Dunja Arsenijević i Mihailo Milošević su osvojili bronzane medalje. U svakoj rundi (runda prethodi finalu) su bili najbolji i osvajali najviše poena.