Na stalni rast cena nekretnina u Beogradu utiče veliki priliv stanovništva u prestonicu, ali osim činjenice da je potražnja za stambenim prostorom veća od ponude, tržište nekretnina „naduvavaju“ i niske kamate na štednju, kao i činjenica da oni koji imaju viška likvidnih sredstava rađe ulažu u nepokretnosti nego, na primer, u proizvodnju.
Cene nekretnina u Beogradu obaraju sve rekorde, a najveća potražnja je za nepokretnostima u novogradnji. Tako, u centru grada kvadrat dostiže čak 4.500 evra, a na najelitnijim lokacijama i 5.000 evra.
Prema oceni Gorana Rodića, potpredsednika Građevinske komore Srbije, investitiori koji grade podešavaju svoje cene prema kupovnoj moći stanovništva da bi mogli da prodaju kvadrate, a jedan od glavnih razloga što su cene visoke je to što ljudi, koji imaju deviznu štednju, zbog niskih kamatnih stopa i nesigurnosti računaju da im se više isplati da kupuju nekretnine, pa da ih izdaju.
„U Beogradu je još uvek prisutan veliki priliv stanovništva, oko 10.000 novih stanara godišnje, a stambeni fond je jako star, pa dosta ljudi prodaje stari stan, diže prilično povoljne kredite i kupuje nove stanove“, dodaje Rodić za B92.
„Mislim da se na tržištu ne radi o bumu, već o trendu, jer smo 2000. imali prosečnu cenu kvadrata od 50.000 dinara u Beogradu, 2005. otišla je na 75.000, 2010. na 175.000, onda je 2015. možda malo pala, a sada imamo cenu od 200.000 dinara“, rekao je predsednik Asocijacije srpskih arhitekata Slobodan Maldini.
On tvrdi da na rast cena utiče i to što pojedinci nemaju gde da ulože novac, jer se retko ko odlučuje da uloži u proizvodnju, već to radije čini kupujući stan kao nešto sigurno.
Maldini kaže da za razliku od starogradnje, novogradnja često nije kvalitetna, ali to zavisi od investitira do investitora. Ono što, međutim, najviše opredeljuje cenu je lokacija, pa za pojedine delove grada, kao što je Dedinje, „kupci ne pitaju za cenu“.
Kada je ovaj deo grada u pitanju, cena kvadrata od oko 4.500 evra dostiže najviše cene nekretnina u Beču. Pošto su prosečne zarade u Austriji četiri puta veće od srpskih, jasno je zašto se Dedinje smatra kvartom u kome stanuju bogataši i estradne ličnosti.
Istovremeno, u samom centru Beograda, u opštinama Stari grad, Savski venac i Vračar, još uvek je moguće naći nekretnine u starogradnji po ceni ispod 1.500 evra po kvadratu, u koje je potrebno uložiti dodatna sredstva za renoviranje. Novogradnju u ovim opštinama moguće je naći već od 1.800 evra pa naviše, s tim što se u njihovom slučaju, za kupce kojima je to prva nekretnina, odbija pdv na ukupnu cenu stana.
Izvor: B92, BIF