Nasuprot Srbiji, čije pivare ne koriste gotovo ni „gram“ domačeg hmelja, Slovenija je treći najveći proizvođač hmelja u Evropi i četvrti najveći na svetu – među članicama EU ispred Slovenije su samo Nemačka i Češka, a na globalnom tržištu Sjedinjene Države.
Prošle godine je 119 slovenačkih uzgajivača proizvelo više od tri hiljade tona hmelja, a površine pod tom kulturom, neophodnom za proizvodnju piva, povećavaju se posljednjih šest godina, piše slovenački list „Finance“. Pema zvaničnoj statistici, prošlogodišnji prosečni prinos slovenačkih uzgajivača bio je 1,8 tona po hektaru, što je za 29 odsto više nego 2017. i za četvrtinu više od prosečnog prinosa u poslednjih deset godina.
Proizvodnja hmelja je zahtevna za ulaganja, jer hektar novih zasada na pripremljenom zemljištu i sa sadnicama bez semena košta oko 25.000 evra. I pored toga, uzgoj hmelja je isplativ zbog sve veće potražnje pivara i dugoročnih ugovora o kupovini, pa površine pod hmeljom u svetu i dalje rastu iako su već sada dostigle rekordan obim.
Broj pivara, samo u Evropskoj uniji, udvostručio se tokom poslednjih pet godina i sada ih je oko 9500, bez Švajcarske i Norveške. Prema najnovijim podacima, u Sloveniji postoji 105 pivara, od kojih 97 proizvodi manje od 20.000 hektolitara piva godišnje i spadaju među male ili kraft proizvođače. Prošle godine su slovenačke pivare plasirale na tržište 1,6 miliona hektolitara piva, a uvezeno je 611.485 hektolitara.
Slovenija je, prema rečima Martine Zupančič, direktorke Intituta za hmeljarstvo i pivarstvo Slovenije, jedina zemlja na svetu koja izvozi više od 95 odsto proizvedenog hmelja i to najviše na englesko i evropsko tržište, u Kinu i Japan, u Rusiju, Vijetnam, Brazil, Argentinu i Indiju.
Nauprot Sloveniji, za potrebe šest velikih i 39 zanatskih pivara u Srbiji, godišnje se uveze oko 1.500 tona hmelja i za to se izdvaja više od dva miliona evra. Pre deceniju i po, proizvodnja najvažnijeg pivskog sastojka u Srbiji podmirivala je potrebe domaćih pivara i uz to se izvozio širom sveta – čak i u SAD, Nemačku i Japan. Pod ovom kulturom je u Vojvodini nekada bilo više od 1.500 hektara, a danas ih je svega dva i to samo na plantažama u Bačkom Petrovcu.