Čak 56 odsto ljudi koji su napustili Srbiju nisu to učinili jer nisu imali posao. Naprotiv, radili su bilo kao preduzetnici ili u privatnom i državnom sektoru, ali su zbog pet ključnih razloga ipak odlučili da život sa porodicom nastave u inostranstvu.
Prema zvaničnoj evropskoj statistici Srbiju godišnje napusti 51.000 ljudi, a istraživanja pokazuju da više od polovine njih nije otišlo iz zemlje jer nisu imali posao ili zbog toga što nisu mogli da pronađu radno mesto u struci. Na spisku razloga koje su naveli u najnovijem istraživanju Mreže za poslovnu podršku koje su radili u saradnji sa kompanijama u zemlji i inostranstvu, pored niske zarade naveli su još četiri „boljke“ – nezadovoljstvo uslovima rada i života, previše obaveza i odgovornosti za koje nisu dovoljno nagrađeni, želju da sebi obezbede veću penziju i udobniju starost , i na kraju, veće mogućnosti za usavršavanjem i napredovanjem.
Uslovi rada
Istraživanje, naime, pokazuje da je 56 odsto onih koji su otišli iz Srbije imali posao, kao i da su to najčešće bili dobri majstori i zanatlije, kao i da je svaki drugi čovek koji je napustio Srbiju imao menadžerske sposobnosti i veštine. Takođe, oko 65 odsto ispitanika navelo je u anekti da odlaze zbog želje za većom zaradom i boljim uslovima života, a 17 odsto ispitanika da je glavni okidač za odlazak zapravo penzija koja bi im obezbedila ugodnu starost.
„Plata najčešče nije bila razlog za odlazak iz firme, jer su mnogi koji su otišli zarađivali daleko više od proseka. BIlo je tu više pitanje zadovoljstva onim što rade, kao i načinom postupanja nadređenih, poštovanja prekovremenog rada, pravom na korišćenje odmora kada to žele. Tako se dešava da posle nekog vremena mnogi radnici jednostavno ne mogu da izdrže da rade u nametnutom, obično ubrzanom ritmu, kao i u okolnostima u kojima svakodnevno nailaze na neočekivane probleme. Ako im se pritom u privatnom životu nametu nove okolnosti koje zahtevaju dodatna angažovanja, poput rođenja deteta, ljudi se jednostavno odlučuju za promenu“, kaže Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku za „Blic Biznis“ , navodeći da je opšre poznato da se rekovremeni rad u Srbiji „slabo“ plaća ili čak ne plaća, dok u razvijenim zemljama radnici imaju izbor da li će biti plaćeni ili će dobiti odmor.Prilika za bolju zaradu
Rajić kaže i da oni koji se odluče da odu zbog veće zarade, u inostranstvo odlaze za platu veću i oko četiri puta od one koju primaju u Srbiji. „Recimo u Irskoj je plata nekoga ko radi za mašinama 2.200 do 2.400 funti, a u Srbiji se za istu poziciju može dobiti najviše 800 ili 900 evra u dobrim komapnijama ako već imaju znanje“, dodaje.
Veća zarada kako kaže, ljudima onda omogućava i da štede, za razliku od Srbije gde se uglavnom trude da platom „potkrpe“ sve mesečne troškove. „Naši ljudi su navikli da žive skromno, pa tako u inostranstvu vrlo lako mogu da za nekoliko godina uštede i oko 20.000 evra“, kaže Rajić.
I predsednik kompanije „Galeb Grup“ Radoslav Veselinović kaže da su niska pimanja glavni okidač za odlazak, a da je sve ostalo samo dolilo „ulje na vatru“.
„Potrebno je smanjiti namete preduzećima, poreze i doprinose na platu kako bi poslodavci mogli da povećaju zarade i da zadrže radnike. Teško je ovako bilo šta promeniti, a još teže gledati kako nam najkvalitetniji radnici odlazi“, kaže Veselinović za Blic Biznis“.
Stres na minimumu
U razvijenim zemljama se tačno zna radno vreme, naši ljudi obično rade do četiri popodne, a mnogi koji imaju decu rade pola radnog vremena. Smeštaj koji plaćaju najčešće je u blizini škola i vrtića, a često je i posao u blizini kuće. Sve to smanjuje potrebu za putovanjima, mogućnost da gubite vreme zbog gužve i na kraju da se nervirate. Istovremeno u inostranstvu se znatno manje komunicira sa državnim aparatima, mnogo manje dodira imaju građani i sa poreskom upravom, sudovima, carinom. Komunikacija je uglavnom elektronska.
Usavršavanje i napredovanje
Istraživanje pokazuje i da oko 10 odsto zaposlenih koji idu inostranstvo to čine zbog boljih prilika za obrazovanje i profesionalno usavršavanje. U razvijenijim zemljama vrlo često dobiju i mogućnost da rade na značajnim projektima kao i da uče od poznatih stručnjaka.
Upozorio i MMF
Zbog značajnog odliva radne snage MMF je nedavno sugerisao Vladi Srbije da donese paket mera kako bi se zaustavio „odliv mozgova“, odnosno sprečile dalje migracije. Tom prilikom su naveli i posledice.
„Značajan odliv radnika, uključujući kvalifikovanu radnu snagu, smanjuje radnu snagu i produktivnost u Srbiji, što negativno utiče na rast“, upozorio je MMF.
Izvor Blic