Nedostatak novca, neinteresantna ponuda ali i manjak poverenja razlozi su zbog kojih, manje od petine stanovništva Srbije ima tek neku vrstu osiguranja, rečeno je na regionalnoj konferenciji „Povećanje prodaje osiguranja u postojećim ekonomskim uslovima“, održanoj u Beogradu u petak, 27. septembra, u organizaciji portala Sve o osiguranju.
U prethodnih 15 godina u Srbiji, iako je industrija osiguranja u Srbiji udvostručila rast, napredak je bio manji od očekivanog. Predstavnici osiguravajućih kuća su bili saglasni da u ovoj industriji, ipak, ima prostora za napredak i to u poboljšanju ponude, komunikacije, usluga ali i u radu na sticanju poverenja klijenata.
Prema procenama aktuara, ako se izuzmu obavezne polise osiguranja od auto odgovornosti, manje od 20% stanovništva u Srbiji ima neku polisu osiguranja.
Željko Jović, viceguverner Narodne banke Srbije istakao je da domaće tržište osiguranja u prvoj polovini godine bilo likvidno, stabilno i dobro kapitalizovano sa rezultatom od 5,9 milijardi dinara, ali da se nalazi ispod proseka zemalja Evropske unije.
– Sektor osiguranja u Srbiji još nije dovoljno razvijen i znatno je ispod proseka zemalja članica EU, uprkos kontinuiranom rastu koji se ogleda u dupliranoj ukupnoj premiji od 2009. do 2018. godine, kao i tri puta većoj premiji životnog osiguranja u istom periodu. Kada se pogledaju pokazatelji razvijenosti tržišta osiguranja, ukupna premija prema BDP Srbije iznosila je u 2018. oko 2%, što je 0,2 procentna poena više u odnosu na 2009. godinu, dok je premija po glavi stanovnika 138 USD, za 28 USD više nego pre 10 godina, a što prema svemu ovome možemo konstatovati ne može biti zadovoljavajuće – rekao je Jović.
Đorđo Markeđani (Giorgio Marchegiani) predsednik IO DDOR Novi Sad, je istakao da je za tržište osguranja veoma bitan ekonomski rast.
– U osiguranju nema čuda. Ukoliko nema ekonomskog rasta, ukoliko nema rasta imovine koju treba osigurati neće biti ni rasta osiguranja. Ponuda je ta koja pokreće tržište i sve je u našim rukama – rekao je Marchegiani.
Predsednik Izvršnog odbora Generalii osiguranja Dragan Filipović ocenio je, takođe, da je jedan od preduslova za porast industrije osiguranja u Srbiji, kao i broja premija, rast životnog standarda.
Kako je naveo, dobar primer za to je Slovenija, koja kao uspešna ekonomija, ali tri puta manjeg tržišta od srpskog, ima tri puta veću ukupnu premiju osiguranja od Srbije u iznosu od 2,4 mlrd EUR.
– Kada se gledaju rezultati u prethodnih 15 godina deluje da je tržište duplirano, što nije malo. Međutim, to je dug vremenski period da bi nešto skočilo samo dva puta. Najveća prepreka je nedovoljno poznavanje potrebe za osiguranjem na našem tržištu. Tu su najveći krivci osiguravajuće kuće koje ne umeju na pravi način da približe osiguranje našim klijentima. Podizanje svesti je preduslov da se diskutuje i bavi osiguranjem – istakao je Filipović.
Predsednik IO Dunav osiguranja Mirko Petrović napomenuo je da u Srbiji postoji višedecenijska tradicija osiguravanja imovine i lica i da su osiguravajuće kuće poslednjih 15 godina naporno radile kako bi povratile poverenje u instituciju osiguranja, i to nakon teških godina kroz koje je prošlo srpsko društvo.
– Tehničke rezerve od 2005. do 2018. godine povećane su pet puta i prošle godine iznosile su 1,5 mlrd EUR što je rast od 17% u odnosu na godinu pre – rekao je Petrović.
Predsednik IO Wiener Stadtische Zoran Blagojević osiguranja je rekao da je razočaravajuće to što je prosečan rast prihoda osiguravajućih kompanija bio niži od rasta BDP-a, a da su ti podaci još lošiji ako se cene izraze u evrima.
– Građane moramo da edukujemo šta podrazumeva polisa osiguranja, da njom obezbeđuju finansijsku i ekonomsku sigurnost, a ne zaradu. Od materijalnih dobara, ljudima je najvrednija imovina najčešće stan ili kuća, koju sa druge strane ne osiguravaju ni polisom od 5.000 dinara godišnje – rekao je Blagojević.
Predsednica IO Uniqa osiguranja Gordana Bukumirić smatra da poreske olakšice pozitivno utiču na rast prodaje.
– Nakon uvođenja minimalnih poreskih olakšica kompanijama koje svojim radnicima uplaćuju dobrovoljno zdravstveno osiguranja, broj polisa tog osiguranja porastao 30 % – istakla je ona.
Vladimir Đorđević iz Udruženja za bankarstsvo i osiguranje Privredne komore Srbije je rekao da kada je u pitanju segment osiguranja domaćinstava, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku od oko 2,5 mil domaćinstava u Srbiji, nešto malo preko 300.000 ih je osigurano.
– Ovo jasno pokazuje da ima prostora za napredak. Naročito zbog toga što je to vrsta osiguranja koja je veoma korisna, s druge strane što nije skupa jer prosečna polisa iznosi oko 5.000 dinara na godišnjem nivou. Važno je da se razvije svest o potrebi za osiguranjem, bilo kuće, stana, auta, jer je šteta u slučaju neimanja osguranja, mnogo veća.
Regionalna konferencija koja je namenjena osiguravajućim društvima, posrednicima i zastupnicima, ostalim finansijskim institucijama koje se bave prodajom osiguranja, IT kompanijama, HR agencijama i HR ekspertima, konsultantskim kućama, prvi put je održana u Srbiji.
Portal Sve o osiguranju postoji više od osam godina, informiše najširu publiku o najnovijim dešavanjima u oblasti osiguranja u zemlji i regionu, ukazuje na prednosti i nedostatke u odnosu između osiguranika i osiguravača, daje odgovore na nedoumice u vezi sa osiguranjem.
Izvor Ekapija