Državna revizorska institucija (DRI) Srbije saopštila je da je utvrdila da nadležne institucije i javna preduzeća nisu preduzele sve neophodne mere kako bi u praksi prevenirale poplave, a ugrožen je i način finansiranja zaštite od voda. Vodoprivrednim preduzećima Srbijavode i Vojvodinavode preporučeno je da izrade karte ugroženosti i karte rizika.
Poslednjih godina poplave u Republici Srbiji se sve češće javljaju, naročito poplave bujičnog tipa. Poplave iz maja 2014. godine su u 24 najpogođenije opštine, prouzrokovale štete oko 1,5 mlrd EUR, naglasio je dr Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije i generalni državni revizor.
– Na svaki dinar uložen u prevenciju poplava, štete mogu biti umanjene od tri do devet dinara – poručio je generalni državni revizor, tokom predstavljanja Izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Prevencija poplava u Republici Srbiji“, na konferenciji za novinare.
Državni revizor Dragojlo Polić, istakao je da primena direktive Evropske unije, u oblasti upravljanja rizicima od poplava, nije u potpunosti zaživela u praksi, jer nadležne institucije kasne sa donošenjem ključnih planskih dokumenata.
– Republička direkcija za vode nije preispitala i novelirala preliminarnu procenu rizika od poplava iz 2011. godine, zbog čega nisu prepoznata sva značajna poplavna područja, koja zahtevaju poseban pristup u odbrani od poplava. Takođe, javna vodoprivredna preduzeća nisu izradila i verifikovala karte ugroženosti i karte rizika od poplava, koje bi bile dostupne javnosti i državnim organima i unete u prostorne i urbanističke planove. Republička direkcija za vode i javna vodoprivredna preduzeća nisu pripremili planove upravljanja rizicima od poplava, za teritoriju Republike Srbije i za vodna područja, iako je rok bio do 2017. godine – rekao je Polić.
Jedan od zaključaka odnosi se i na to da postojeći način upravljanja nije uspostavljen tako da obezbeđuje integralno upravljanje rizicima od poplava. – Podeljeno upravljanje rizicima od poplava između javnih vodoprivrednih preduzeća, na vodnim područjima Dunav i Sava, uz odsustvo jasno utvrđenog načina saradnje, nosi rizik da se vodnim područjima ne upravlja na jedinstven, potpun i celovit nači – naglasio je Polić.
U izveštaju je navedeno da postojeći model finansiranja zaštite od voda, u periodu 2017-2018. godine, nije obezbedio sredstva u dovoljnom obimu i u potpunosti je zavistan od budžeta Republike Srbije i AP Vojvodine.
Kao manjkavost, Polić je naveo i popunjenost kadrova JVP Srbijavode, u periodu 2017-2018. godine, koja je bila na nivou oko 50% potreba utvrđenih sistematizacijom, što otežava obavljanje poslova preduzeća u oblasti zaštite od voda.
Dodatno, pojedine brane, kako je navedeno u izveštaju, nisu prenete na upravljanje javnim vodoprivrednim preduzećima, a neke od njih nisu uključene u sistem zaštite od poplava, iako im je to jedna od osnovnih namena.
– Nije obezbeđen preduslov za efikasno upravljanje branama, jer javna vodoprivredna preduzeća nisu uspostavila pouzdanu i potpunu evidenciju o njima, odnosno nisu unela dve trećine brana u registar vodnih objekata – naglasio je Polić.
Na skupu je rečeno i da jednom branom u blizini Lučana, koja je veoma značajna za to područje, upravlja zemljoradnička zadruga koja je u stečaju.
DRI je u reviziji svrsishodnosti na temu „Prevencija poplava u Srbiji“ obuhvatila institucije i javna preduzeća u čijoj je nadležnosti zaštita od poplava – Republičku direkciju za vode, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode i Javno vodoprivredno preduzeće Vojvodinavode.
Izvor: eKapija