Našoj zemlji nedostaje više od 2.000 vozača autobusa i bar tri puta toliko šofera kamiona. Vlasnici kompanija koje se bave organizovanim prevozom ne mogu, međutim, da nađu spas u zapošljavanju radne snage iz inostranstva, bez obzira na to što je veliki broj njih spreman da ih angažuje. Glavni razlog je što, po našim propisima, ne mogu da se uposle radnici iz inostranstva dok na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ima kadra tog profila.
– Da bi zaposlili stranog vozača morate od države da dobijete dozvolu – objašnjava za „Novosti“ Neđo Mandić, predsednik Poslovnog udruženja „Međunarodni transport“. – To znači da vam je za svakog vozača potrebna radna dozvola, a Srbija to, bar za sada, ne dozvoljava zbog zakonskih propisa.
Iako u javnosti i na društvenim mrežama ima često „informacija“ da se za volanom nekog autobusa ili kamiona nalazi stranac „koji je zalutao, a ne zna ni jezik“, predsednik PU „Međunarodni transport“ kaže da je to, bar zakonski, nemoguće.
– Ako bi neki naš inspektor, ili u inostranstvu, zaustavio takvo vozilo, vlasnik bi imao veliki problem. To bi se karakterisalo kao zapošljavalje na crno i usledile bi velike kazne – objašnjava Mandić za „Novosti“. – Nigde u uređenim zemljama ne može neko da vozi bez dozvole države.
Čak i u Sloveniji, gde su maksimalno liberalizovali izdavanje viza za naše vozače, strogo se vodi računa o produžavanju važnosti licenci. Našim vozačima je, na primer, potrebno da pet godina voze u Sloveniji da bi stekli pravo na nemačku radnu vizu.
Nekoliko preduzeća je, kaže Mandić, pokušavalo da izvadi radne vize za strane vozače, ali nisu naišli na razumevanje države.
– Kao predstavnici najvećeg udruženja, mi smo više puta razgovorali sa nadležnima – priča naš sagovornik. – Pokrenuli smo tu inicijativu, čak smo išli i u Nacionalnu službu za zapošljavanje, ali za sada nema pomaka.
Udruženja prevoznika, koja su samo prošle godine mogla da povećaju međunarodni transport za više od 20 odsto, koliko im je potrebno i vozača, trpe veliku štetu, ali i pokušavaju da na razne načine reše ovaj problem. Počevši od stimulacija za vozače, besplatnih obuka za D i C kategoriju, ali i traženjem od države da izmeni pojedine propise koji ograničavaju zapošljavanje novih vozača.
Jasno je da bi samo bar približno velike plate kao u državama Zapadne Evrope ovaj problem rešile, ali je i činjenica da naši prevoznici sa sadašnjim zaradama ne mogu da pariraju stranim kompanijama.
Kako je moguće da u državi kojoj nedostaje više hiljada vozača ne može da se dobije radna dozvola za strana lica?
– Jednostavno, jer na birou rada ima veći broj vozača potrebnih kategorija. Oni se vode na biroima, verovatno negde voze i na crno, a mi u tom slučaju, jer država nema rezona da uvozi radnike kojih ima na birou, i dalje trpimo štetu – kaže Mandić.
Izvor: Novosti