Srbija je u 2019. godini imala privredni rast od oko četiri odsto i biće joj potrebno tridesetak godina da sustigne zemlje kao što je Mađarska, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.
On je u intervjuu Beti rekao da je prošlogodišnji privredi rast Srbije veći od očekivanog rasta od 3,5 odsto, a da je na njega u velikoj meri uticao rast građevinarstva zbog izgradnje gasovoda Turski tok, pa da i ako se ostave po strani rezerve u pogledu realističnosti podataka o rastu građevinarstva potrebno imati u vidu da je to jednokratan projekat koji je većim delom završen u prošloj godini, nakon čega će se Srbija vratiti na trend rasta od oko 3,5 odsto godišnje.
„Srbiji je potrebno najmanje tridesetak godina da po niovu razvijenosti stigne zemlje Centralne Evrope, koje su sada za oko 80 odsto razvijenije od Srbije“, ocenio je Arsić.
Dodao je da je uslov za to da Srbija u narednih 30-tak godina ostvari visoku prosečnu stopu rasta od čak pet odsto, što predstavlja optimistički scenario jer je malo zemalja uspevalo da ostvari tako visoku prosečnu stopu rasta u periodu od nekoliko decenija.
Mogućnost ostvarenja prosečne stope rasta od sedam odsto, koju povremeno nagoveštavaju predstavnici Svetske banke, neverovatan je rast čak i kada bi se realizovale potrebne reforme.
To istovremeno znači, kako je rekao, da bi Srbiji trebalo da više nego duplira brzinu rasta u budućnosti u odnosu na ono što je ostvarivala tokom prethodnih sedam godina, kada je ostvaren prosečan rast od samo 2,3 odsto.
Mogućnost sustizanja zemalje Centralne Evrope u naredne tri decenije jednim delom je, prema njegovim rečima, posledica toga što će ove zemlje pre Srbije dostići visok nivo razvijenosti, nakon čega će se njihov rast znatno usporiti, pa bi njihova prosečna stopa rasta u naredne tri decenije mogla da bude oko tri odsto godišnje.
„Ubrzanje rasta i sustizanje zemalja Centralne Evrope se neće dogoditi samo od sebe. Srbija je i tokom prethodnih sedam godina bila znatno manje razvijena od zemalja Centralne Evrope, ali je u tom periodu sporije rasla od njih, što znači da se zaostajanje u ovom periodu povećalo“, rekao je Arsić.
Da bi Srbija ubrzala rast i postepeno sustizala razvijenije zemlje potrebno je, kako je rekao, da se promeni način vladavine društvom i privredom, jer nije realno očekivati da će isti način vladavine koji je u prethodnih sedam godina dao slabe rezultate u budućnosti doneti znatno brži rast privrede.
Arsić je rekao da je mogućnost ostvarenja prosečne stope rasta od sedam odsto, koju povremeno nagoveštavaju predstavnici Svetske banke, neverovatan rast čak i kada bi se realizovale potrebne reforme, jer ona podrazumeva stopu investicija od preko 30 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je za evropske zemlje nedostižno.
On je ocenio da „promena načina vladavine podrazumeva mnoge reforme u privredi i društvu koje bi se mogle nazvati zajedničkim imenom vladavina prava, a koje podrazumevaju kvalitetnije zakone, efikasniji rad administracije i pravosuđa, smanjenje korupcije, kao i da država ravnopravno tretira sve tržišne učesnike“.
„Tokom prethodnih nekoliko godina Srbija međutim, prema raznim rang listama, kao što je rang lista Svetske banke o kvalitetu vladavine u ovim oblastima nazaduje“, rekao je Arsić.
Dodao je da „osim poboljašanja kvaliteta institucija za privredni rast su potrebne ekonomske politike kojima se trajno održava makroekonomska stabilnost, što znači da se pravovremeno otklanjaju spoljne i unutrašnje neravnoteže“.
Brz rast privrede zahteva, kako je rekao, modernu saobraćajnu, energetsku, telekomunikacionu i komunalnu infrastrukturu, a u ovim oblastima je ostvaren napredak tokom prethodnih nekoliko godine, ali je u budućnosti neophodno da se unapredi efikasnost u selekciji projekata i njihovoj realizaciji.
Arsić je rekao da najavljene javne investicije od oko 14 milijardi evra u narednih šest godina načelno predstavljaju dobro opredeljenje Vlade.
„Količina javnog kapitala po stanovniku u Srbiji je među najnižim u Evropi, što predstavlja dobar pokazatelj da nemamo dovoljno puteva, pruga, i drugih objekata u javnom vlasništvu“, rekao je Arsić.
Povećanje javnih investicija, kako je rekao, predstavlja jedan od najkonkretnijih načina na koji država može da podstakne privredni rast, i to ne samo u periodu njihove realizacije nego i u znatno dužem periodu, ali da bi javne investicije dale pun doprinos rastu privrede potrebno je da se ispuni veći broj uslova, od kojih je prvi da se realizuju samo oni projekti koji su društveno i ekonomski opravdani, a ne da političari prave neku vrstu sopstvenih zadužbina.
„Javnosti bi trebalo predstaviti najvažnije projekte kojima se dokazuje njihova opravdanost, a potom organizovati javne rasprave o tome i nakon odabira na odgovarajući način treba obezbediti njihovu efikasnu realizaciju, a to znači da se pripremi kvalitetna projektna dokumentacija, raspiše konkurentska procedura za izbor izvođača radova i obezbedi adekvatan nadzor“, ocenio je Arsić.
Efikasna realizacije investicija, kako je rekao, znači da će poreski obveznici, čijim novcem se one finansiraju, u relativno kratkom roku dobiti kvalitetnu infrastrukturu, po najnižoj ceni.
Dobra selekcija projekata i njihova efikasna realizacija su, kako je rekao, preduslovi da poreski obveznivci na 100 dinara uloženog novca dobiju 100 dinara javnog kapitala, a u suprotnom, kada se realizuju nepotrebni projekti ili kada se oni realizuju na nefikasan način građani ulaganjem 100 dinara dobijaju manje od toga.
Na pitanje zašto Srbija kasni u reformama javnih preduzeća, što je stalna opomena Međunarodnog monetarnog fonda, Arsić je rekao „da reforme opstruiše snažna koalicija interesnih grupa, a u okviru koje ključnu ulogu ima vladajuća stranka koja javna preduzeća koristi za sopstveno finansiranje i zapošljavanje partijskih kadrova, a reforme tih preduzeća ne odgovaraju ni biznismenima, bliskim vlasti koji iz njih izvlače novac“.
„Važnu kariku u ovoj koaliciji čine i sindikati u javnim preduzećima koji su se izborili za veće plate od tržišnih, kao i mogućnost da se u preduzećima zapošljavaju članovi porodica“, rekao je Arsić.
Istakao je da „veliki iznos neproduktivnih aktivnosti kojima se rasipaju i izvlače sredstva iz javnih preduzeća ima za posledicu da ova preduzeća nedovoljno investiraju, kako u povećanje proizvodnje tako i u zaštitu životne sredine“.
Na javna preduzeća su, prema njegovim rečima, prevaljene, ne retko i socijalne funkcije „što je neprihvatljivo sa stanovišta zdrave ekonomije“.
„Posebno je zabrinjavajuće stanje u Elektroprivredi Srbije (EPS) jer ovo preduzeće godinama ne uspeva da izađe na kraj sa problemima koji su posledica lošeg upravljanja. Ako se ništa ne preduzme na planu restrukturiranja i poboljšanja menadžmenta, EPS će i u budućnosti biti najveći zagađivač Srbije, dok će proizvodnja struje zaostajati za potrebama privrede i građana“, ocenio je Arsić.
Na pitanje da li je Vlada Srbije propustila šansu da, kada je bilo novca u budžetu, smanji poreze umesto da to iskoristi za povećanje plata Arsić je rekao „da bi sa stanovništa napretka privrede u budućnosti bilo bolje da su plate u javnom sektoru malo manje povećane, a da je fiskalno opterećenje rada smanjenjo za jedan ili dva procentna poena više“.
Povećanje zarada u javnom sektoru u narednoj godini će, u proseku u 2020. godini, iznositi 9,6 odsto što je brže od rasta BDP i što „nije dobra ekonomska fiskalna politika jer realne zarade ne mogu da rastu brže od produktivnosti, to dugoročno nije održiva politika“.
„Ako realne zarade u nekim godinama rastu brže od produktivnosti u budućnosti će morati da rastu sporije od produktivnosti. Zarade su, na primer, rasle brže od produktivnosti u periodu od 2001. godine do 2008., da bi potom u periodu od 2009. godine do 2015. rasle sporije od produktivnosti, a poslednje tri godine opet rastu brže od produktivnosti i to može da traje još nekoliko godine, nakon čega će slediti sporiji rast zarada od rasta produktivnosti“, rekao je Arsić.
Dodao je da poslednje dve-tri godine zarade brže rastu od produktivnosti i u zemljama CIE, Mađarskoj, Češkoj, Poljskoj i Rumuniji zbog iseljavanja stanovništva, ali da su one u taj proces ušle u povoljnijoj situaciji od Srbije jer su imale suficit u tekućem platnom bilansu, dok je Srbija i pre tri godine imala deficit od tri odsto, a ove godine će biti veći od šest odsto BDP-a, što je jedan od najvećih deficita među zemljama slične veličine u Evropi.
Odgovarajući na pitanje da li je će posle ukidanja propisa o zabrani zapošljavanja bujati birokratija Arsić je rekao da taj privremeni zakon treba ukinuti i doneti zakon i propise koji bi obezbedili zapošljavanje ljudi tamo gde je potrebno, pa i u administraciji jer je, na primer Poreskoj upravi potrebno još inspektora.
„Treba uvesti red i kada je reč o zapošljavanju kako bi se zapošljavali radnici na produktivnim radnim mestima, a važno je da se radnici biraju na osnovu ličnih performansi kao što su sposobnosti i obrazovanje, a ne partijske pripadnosti“, rekao je Arsić.
Izvor Beta/N1