Pruga za voz supervelike brzine, proširenje londonskog aerodroma Hitrou, nova linija gradske železnice kroz London: Velika Britanija je poslednjih godina pokrenula nekoliko spornih projekata infrastrukture faraonskih razmera i to usred kašnjenja, rastućih cena i ekoloških problema.
Ti projekti su, navodno, trn u oku premijera Borisa Džonsona koji nije krio svoje sumnje tokom poseta gradilištima, ali je ipak obećavao „novu eru infrastrukture“ da bi smanjio nejednak razvoj raznih delova svoje zemlje.
Ministar finansija Sadžid Džavid je na BBC-u podsetio da želi „infrastrukturnu revoluciju“ sa 100 milijardi funti novih investicija u narednim godinama.
Vlada se, medjutim, priprema za „donošenje teških odluka“ o budžetu 11. marta, upozorio je danas portparol premijera, nagoveštavajući da bi projekti mogli biti i ukinuti.
Veoma ambiciozan, ali i veoma osporavan, projekat „High Speed 2“ trebalo bi da posle 150 godina donese prvu novu železničku liniju ka severu, povezujući Londona s Birmingemom, a potom i s Mančesterom i Lidsom.
To bi bila druga linija superbrze železnice, posle HS1 koju je na jugu Engleske preuzeo Eurostar.
Budžet za to se već povećao i dostigao 88 milijardi funti i mogao bi čak da predje 100 milijardi, udvostručivši rashode koji su od samog početka napredovali, navodi se u izveštaju bivšeg člana parlamentarnog odbora za ocenu projekta i sada protivnika tog plana, Entonija Berklija, koji upozorava i na posledice te pruge po životnu sredinu.
Prvi deo pruge, do Birmingema možda neće ugledati svetlost dana pre 2031. godine, i možda će morati da se sačeka čak 2040. godina da druga faza bude operativna.
Zbog kritika i zabrinutosti, vlada Borisa Džonsona žuri da brzo objavi izveštaj o opravdanosti, naručen krajem avgusta, da bi odlučila da li HS2 treba da se nastavi, izmeni ili obustavi.
Premijer je prošlog leta pomenuo opciju s linijom brze pruge samo na severu, koja bi povezala Lids i Mančester, što bi bio podsticaj toj oblasti često zaboravljenoj u poredjenju s prestonicom.
Njegova vlada bi mogla da istovremeno nacionalizuje operatore železničkih linija na severu Engleske da bi ublažila niz disfunkcionalnosti u saobraćaju.
Entoni Berkli predlaže da se odustane od HS2 i umesto te linije uloži u modernizaciju postojećih regionalnih pruga.
Taj projekat, nazvan „Crossrail“, omogućio bi bržu vezu aerodroma Hitrou zapadno od Londona s njegovim istočnim delom, kroz poslovnu gradsku četvrt.
Tu liniju bi koristilo 200 miliona putnika godišnje što bi rasteretilo mrežu železnice, podzemne železnice i autobuskih linija koja decenijama pati od velikog nedostatka ulaganja, a posledica su mnoga svakodnevna kašnjenja putnika.
Njegovi promoteri ga predstavljaju kao „najveći gradjevinski projekat u Evropi“ u železničkom sektoru, koji bi angažovao 15.000 ljudi. Njegov početak, prvobitno planiran za kraj 2018. godine, ponovo je odložen za jesen 2021. godine, a budžet je izmakao za nekoliko milijardi funti i dostigao 18 milijardi.
Vodeći aerodrom Evrope sa 78 miliona putnika godišnje, planira se da Hitrou dobije i treću pistu od 2021. godine koja će biti upotrebi 2026. Ambicija je da taj aerodrom opslužuje 130 miliona putnika godišnje.
Taj projekat, široko kritikovan zbog uticaja na životnu sredinu i kvalitet života stanovnika, aerodrom mora da finansira iz sopstvenih sredstava.
To proširenje je dobilo odobrenje prethodne konzervativne vlade juna 2018, a potom i Parlamenta, ali nova izvršna vlast na čelu s Borisom Džonsonom ne skriva sumnje i namerava da iznese svoje mišljenje o proširenju aerodroma, a naročito o njegovom finansiranju.
Boris Džonson koji je ranije rekao da se neće ustručavati da stane pred buldožere da bi sprečio izgradnju još jedne aerodromske piste, početkom decembra je uz to izrazio „sumnju“ u sposobnost aerodroma da očuva kvalitet vazduha i ograniči zagadjenje bukom.
Izvor: Beta