Posle 2019. godine, kada je globalna ekonomija ostvarila najskromniji rast još od velike svetske finansijske krize 2008-2009, većina međunarodnih organizacija i ekonomista očekuje da će trend stagnacije biti nastavljen i u 2020. godini.
Kao posebno otežavajuće okolnosti navode se, pre svega, sve izvesniji Brexit, čije se ekonomske posledice po EU i Veliku Britaniju, ali i po globalnu ekonomiju, mogu samo naslućivati.
Ostaje neizvesno i da li će SAD i Kina ipak postići “primirje” u njihovom trgovinskom ratu, koji je ostavio veoma negativne posledice na globalnu trgovinu u 2019. godini.
Pitanje je i hoće li se ekonomske sankcije, kao model političkog pritiska, manje koristiti u međunarodnim odnosima, jer je vidljivo da nanose štetu svim stranama, što se videlo na primeru sankcija SAD i EU prema Rusiji, kao i američkih sankcija protiv gasovoda “Severni tok 2”, piše list Danas.
Ne treba zanemariti ni negativni ekonomski uticaj pojedinih političkih događaja, poput ishoda postupka opoziva američkog predsednika Donalda Trampa, iako je malo verovatno da će većinski republikanski Senat podržati opoziv svog predsednika.
Skroman rast u Evropi
Procene Evropske centralne banke (ECB) govore da bi bruto društveni proizvod zemalja Eurozone mogao u 2020. godini porasti samo 1,1 posto, što je manje i od skromih 1,2 posto u 2019. godini, a prilično daleko od 2,4 posto iz 2017.
Mnogo toga zavisi od dešavanja u SAD
Pojedini ekonomisti, koje je anketirao Financial Times, smatraju da bi rast u Eurozoni mogao biti i manji od jednog procenta.
Posebno zabrinjavaju tendencije usporavanja privrednog rasta u nekim od ekonomski najmoćnijih zemalja EU, poput Nemačke i italije. Činjenica je da i kineska ekonomija usporava, istina na nivou od 5-6 posto, tako da država više nije tako moćna “lokomotiva” koja može da vuče svetsku ekonomiju napred.
Neki predviđaju i veliku krizu
Slabe su nade da bi se i pojedine značajne ekonomije, poput Venecuele, Argentine i Irana, mogle brzo oporaviti, neke i zbog sankcija koje ih pritiskaju.
Ni od ruske privrede se ne može puno očekivati, osim eventualno skromnog oporavka, zbog još uvijek važećih američkih i evropskih ekonomskih sankcija.
Bilo je ekonomista, poput Nurijela Rubinija, koji su najavljivali novu globalnu finansijsku krizu, nalik onoj iz 2008. godine, i koji su upozoravali na narastajući javni dug razvijenih država, posebno SAD.
Više je, ipak, onih koji smatraju da je stagnacija svetske ekonomije realnost, a da je nova globalna finansijska kriza malo verovatna.
Izvor Ivestitor.me