Građani Srbije uskoro će moći da, među prvima u Evropi, u svakoj prodavnici u zemlji plate robu skenirajući svojim telefonima Kju-ar kod (QR code) sa proizvoda.
Reč je o nastavku širenja mreže usluga instant plaćanja, što je posebno važno za trgovce koji će na ovaj način istog trenutka dobiti novac za prodatu robu, umesto da čekaju po nekoliko dana, kako je to inače slučaj kada se plaćanje obavlja karticama, kažu za Tanjug u Narodnoj banci Srbije.
S druge strane, širenjem novih usluga u oblasti „e-plaćanja“ smanjuje se količina keša u opticaju, što je praksa u brojnim razvijenim zemljama sveta. Za lidera po tom pitanju smatra se Švedska koja je zacrtala plan da do 2023. godine postane društvo bez gotovine.
Kada je reč o plaćanju skeniranjem Kju-ar koda, u Narodnoj banci Srbije kažu za Tanjug da je pri kraju ceo postupak „instalacije“ ovakvog načina plaćanja.
„Reč je o nečemu što je i za Evropsku uniju praktično tek u planu, dok naša zemlja na ovom sistemu plaćanja uveliko radi“, ističe viceguverner NBS Dragana Stanić.
NBS je 2018. godine uvela mogućnost instant plaćanja u Srbiji, pa se transferi novca mogu obavljati tokom 24 časa, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini i to za sekundu ili dve.
U Srbiji se svakog meseca izda najmanje 15 miliona računa, za struju, telefon, infostan i druge usluge koje gradjani plaćaju. Plaćanje telefonom, odnosno skeniranjem Kju-ar koda, samo je jedan od načina da se izbegne dugo stajanje u redovima ispred šaltera, ukazuje Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS).
Kada je reč o sigurnosti ovog tipa plaćanja, Vasić kaže da su UBS i NBS zajedno ustanovili pravila šta tačno treba da sadrzi Klju ar kod te da se ceo sistem oslanja na iskustva, praksu, domaće i međunarodne zakone.
„S obzirom na to da Srbija želi da uđe u EU i većina naših zakona i sistema zaštite se oslanja na standarde koji postoje u EU“, objašnjava Vasić i napominje da su banke u zemlji spremne za plaćanje skeniranjem Kju ar koda.
Svakoj državi je u interesu da ima što manje gotovine jer upotreba keša, osim rizika da bude ukraden, zahteva skupe procedure čuvanja, transporta, skladištenja… Nacionalna strategija Republike Srbije za mala plaćanja 2019 – 2024, između ostalog, predviđa duplo veći rast elektronskog i mobilnog bankarstva u zemlji.
Broj plaćanja karticama na internetu u prošloj godini bio je devet miliona u Srbiji, što je za milion više u odnosu na 2018. godinu. Najviše plaćanja bilo je na domaćim sajtovima, odnosno onlajn prodavnicama, oko 4,7 miliona.
Kada je reč o bezgotovinskom plaćanju, za samo godinu dana, od sredine 2018. do polovine prošle godine, uvećan je broj pos terminala za 13 procenata, odnosno za oko 10 hiljada.
Vlade mnogih zemalja u zapadnoj Evropi donose zakone kojima se gotovina skoro u potpunosti isključuje iz opticaja. Lideri u tome su skandinavske zemlje Norveška, Danska, Švedska i Finska.
Izvor Blic