Brži i stabilniji rast jedan je od prioriteta Srbije jer doprinosi da se podigne životni standard i zadrže talentovani ljudi u Srbiji.
Ključno je da se javne investicije održe na visokom nivou, jer pomažu da se unapredi saobraćajna, energetska i komunalna infrastruktura, koje su neophodne kako bi privatni sektor bio konkurentniji.
Pored pravovremene implementacije ovih projekata, izuzetno je važno osigurati i vrednost za novac, npr. kvalitetom javnih nabavki i uzimajući u obzir troškove održavanja, kaže za Danas Žužana Hargitai, direktorka EBRD za Zapadni Balkan.
Prošle godine jedan od glavnih tema u Srbiji bila je kako dostići visoke i održive stope rasta. Da li je Srbija sada na putu takvog rasta? Šta bi trebalo da bude sledeći korak?
Snažan i stabilan rast zahteva bolje upravljanje na svim nivoima ekonomije. Preduzeća u državnom vlasništvu mogu da budu efikasnija sa profesionalnim menadžmentom, pružaju bolje usluge i doprinose većem rastu. Dodatne reforme poslovnog okruženja, posebno u sektoru MSP koji zapošljava najviše ljudi u Srbiji, važne su za povećanje domaćih investicija, koje su i dalje na niskom nivou. Jedan primer je reforma poslovnih inspekcija, koju EBRD podržava.
Bržem rastu takođe može doprineti razvoj finansijskog tržišta. Vlada radi na strategiji razvoja tržišta kapitala i EBRD će podržati njenu implementaciju savetima i investicijama.
EBRD će pomoći vladi u reformi državnih preduzeća. Šta ste prepoznali kao glavne probleme u državnim preduzećima?
U Srbiji sektor državnih preduzeća i dalje igra kritičnu ulogu u ekonomiji i veći je nego u većini drugih zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope i u pogledu zaposlenosti i proizvodnje. Srpska javna preduzeća takođe pokazuju slabije rezultate u odnosu na ona iz privatnog sektora, a poboljšanje njihovih performansi može značajno, skoro dva odsto povećati BDP.
Potrebna je profesionalizacija nadzornih odbora, praćena povećanjem njihovih ovlašćenja kako bi država mogla da se osloni na njih za ključne odluke. Takođe bi trebalo ojačati interne kontrole i učiniti ih nezavisnim. Međutim, često je pitanje kako se zakon sprovodi. Većina državnih preduzeća još uvek nema propisno imenovanog generalnog direktora. Verujemo da očekivanja države od državnih preduzeća mogu jasnije da se definišu, što bi trebalo da dovede do njihove veće efikasnosti ili, ako se njima loše upravlja, do jasnih posledica za menadžere.
EU je najavila svoju Zelenu agendu, ali šta bi mogla biti Zelena agenda za Srbiju?
EBRD upravo završava svoje planove za Zelenu agendu za Zapadni Balkan u okviru razgovora sa Evropskom komisijom. Nekoliko oblasti iz Zelene agende EU koje su takođe relevantne za Srbiju: energetska efikasnost, posebno za građevinski sektor koji troši trećinu ukupne energije u zemlji, zeleni gradovi koji omogućavaju održiv urbani razvoj, cirkularna ekonomija kroz poboljšane tehnologija i zakonodavnog okvira za upravljanje otpadom, proširenje daljinskog grejanja i povećanje upotrebe solarne i geotermalne energije, povećanje proizvodnje obnovljivih izvora energije, posebno solarne i energije vetra. Takođe potrebno je početi sa razmišljanjem o pravednoj tranziciji u regionima uglja, što je nova tema u kojoj sarađujemo sa Evropskom komisijom i Svetskom bankom.
EBRD je već pružio savete i finansiranje za sve oblasti osim poslednje. Udeo finansiranja zelenih projekata već je dostigao 42 odsto ukupnog finansiranja u 2019. i videli smo veliku potražnju za našim finansiranjem i savetima od državnih i opštinskih vlasti, javnih preduzeća, privatnih kompanija i poslovnih banaka u Srbiji. Jedan od značajnijih projekata koji je već u implementaciji je sanacija deponije Vinča i izgradnja sistema za proizvodnju energije iz otpada. Slični projekti postoje u mnogim gradovima od Tuluza u Francuskoj do novog projekta u Olsztynu u Poljskoj i zadovoljni smo da će i u Srbiji biti primenjena savremena tehnologija u skladu sa EU standardima, što će doprineti da se znatno smanji zagađenje vazduha koje proizvodi 49-godišnja nesanitarna deponija u Vinči.
Kakvi su planovi EBRD-a za 2020. godinu u Srbiji? Koji će projekti imati prioritete u finansiranju?
Nastavićemo odličnu saradnju sa poslovnim bankama i lizing kompanijama na finansiranju, garancijama i savetima za MSP, a podržaćemo i strane i domaće kompanije direktnim investicijama i savetima o obuci mladih i efikasnom upravljanju resursa. Planirano je i finansiranje širenja mreže daljinskog grejanja i ulaganja u energetsku efikasnost stanova. Razgovaramo o investiranju u komunalnu infrastrukturu sa Novim Sadom, Pančevom i Nišom i nadam se da ćemo to učiniti i u Beogradu. Konačno, treba podržati dve velike investicije: program pametnog merenja u EPS-u i autoput Niš-Merdare. U 2019. godini obezbedili smo rekordnih 516 miliona evra finansiranja, a izgleda da ćemo 2020. dostići novi rekord – dajući svoj doprinos ubrzanju ekonomskog rasta u Srbiji i poboljšanju života građana.
Izvor Danas