Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) objavila je Studiju o malim i porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima u Srbiji s preporukama za njihovo jačanje. Iz ove organizacije kažu da su porodične farme okosnica srpske privrede.
Ipak, mali poljoprivrednici i porodična gazdinstva, okosnica njene poljoprivrede, suočavaju se sa raznim izazovima i ograničenjima. Zato su potrebne dodatne mere za njihov dalji razvoj, inkluzivan rast, poboljšanje života i smanjenje siromaštva na selu. Ovo su zaključci istraživanja FAO, sprovedenog zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom Univerziteta u Beogradu.
„U Srbiji su, uprkos važnosti malih farmi i njihovom doprinosu sigurnosti hrane i ruralne zajednice, one u velikoj meri ostale izvan fokusa naučne zajednice i kreatora politika“, kaže Morten Hartvigsen, menadžer regionalne inicijative FAO-a.
Dodaje takođe da “nedostaje i zvanična zakonska definicija malih poljoprivrednika i porodičnih gazdinstava i da to treba obezbediti“.
U poslednjih deset godina poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo u proseku su učestvovali sa 9,2 posto u ukupnoj bruto dodatoj vrednosti i zapošljavali 21 odsto radne snage.
Ovaj sektor pretežno karakteriše visoka volatilnost stopa rasta usled čestih ekstremnih vremenskih dešavanja, kao što su suša i poplave.
Prioritet modernizacija
Profil rukovodilaca poljoprivrednih gazdinstava, u smislu prosečne starosti, obrazovanja i aktivnosti – naročito ako su žene – ne doprinosi stalnom razvoju sektora. Stoga FAO preporučuje povećanje dostupnosti i kapaciteta za inoviranje i nove mehanizme za pomoć prenos resursa na mlađe generacije farmerima koji se povlače iz poljoprivrede.
Trgovina i učešće na tržištu je još jedno područje koje ima potencijal za poboljšanje.
Mada većina poljoprivrednika aktivno učestvuje na tržištu agroprehrambenih proizvoda, oni uglavnom prodaju sirove, neobrađene proizvode preko neformalnih kanala, kao što su direktna prodaja, spot tržišta. ili barter razmena bartera.
„Njihovo integrisanje u agroprehrambeni lanac snabdevanja ometa uglavnom inkopatibilnost sa bezbednosnim i higijenskim standardima za hranu. Slede je nedostatak sledljivosti i tržišne infrastrukture, visoki troškovi poslovanja i manjak radne snage“, navodi profesorka Natalija Bogdanov, sa Univerziteta u Beogradu, kao glavne probleme.
Modernizacija i tehnološki razvoj, ulaganja u tržište i veleprodajne centre, uspostavljanje partnerstva i koordinacija samo su neki elementi koji bi ovde mogli da pomognu. Posebno ako se ima u vidu mogućnost ulaska Srbije u Evropsku uniju i njenu zonu slobodne trgovine u budućnosti.
Formalizacija poljoprivrednog rada i stvaranje novih mogućnosti zapošljavanja, posebno za žene i mlade, može dodatno da poveća konkurentnost i razvoj seoskih područja, zaključuje se u studiji FAO.
Izvor: Tanjug
Foto: lumix2004, Pixabay